Мадс Микелсен у филму „Још једна тура”: Како одглумити пијанца на филму

Понекад се питамо да ли су глумци заиста глумили.

Дубоко у души знамо да су изговарали реплике из сценарија и да им је упутства давао редитељ који је седео недалеко од њих. Ипак, када су најубедљивији, могу нас нагнати да помислимо да су искрено узнемирени/узбуђени/лудо заљубљени, као и да не постоји никакава прорачунатост.

Последњи у низу филмова који изазивају такву врсту недоумице јесте Још једна тура (Друнк), редитеља Томаса Винтерберга (Прослава, Лов).

Реч је о данском кандидату за награду Оскар у категорији за најбољи страни филм, шкакљивој трагикомедији о кризи средњих година у којој Мадс Микелсен (Касино Ројал, Доктор Стрејнџ) игра једног од четворице учитеља који испробавају како конзумирање алкохола утиче на радни дан.

• Оскар 2021- церемонија доделе одложена за два месеца
• Златни глобус: Први пут три редитељке у најужем избору за награду
• Икс-мен: Мрачна Феникс - шта каже трејлер
• Ратови звезда: Девет главних момената у трејлеру за нови филм

Њихово опијање делује аутентично - управо то је био разлог због ког је сцена из филма у којој Мадс Микелсен изводи плес пијанца на бедему доживела огромну популарност на друштвеним мрежама.

Ликови у филму су понекад начети, а понекад обезнањени, али без обзира на то, многи гледаоци су се питали: да ли су глумци били заиста пијани?

Одговор је изричит - нису.

„Од почетка смо се тога придржавали&qуот;, каже Микелсен за ББЦ Културу у разговору вођеном преко Зума.

„Када снимате једну или две сцене у којима треба да будете много пијани, можете попити пиво да бисте се уживели, али ми смо снимали 60 дана свакодневно, и то би нас одвело у пропаст.

„Такође, пар дана током снимања је требало да будемо три сата пијани у једној сцени, а онда у следећој да возимо кола трезни. То је немогуће извести ако сте попили пиво.&qуот;

Винтерберг је још детаљнији.

Током разговора преко видео апликације - јавио се из Копенхагена - одбацио је идеју о глумцима који пију за потребе сцена са алкохолом, назвавши такав приступ „аматеризмом&qуот;.

Али како онда уверљиво одглумити да сте трештено пијани?

„Снимате на исти начин као и кад су у питању друге сцене које изгледају стварно на екрану,&qуот; каже он, „оно што видите је резултат напорног рада и бројних понављања&qуот;, каже редитељ.

За потребе филма Још једна тура, глумци су провели два дана опијајући се пред камером, а онда би проучавали снимке

Сви смо слушали приче о томе како су глумци били под гасом док су играли трезне ликове.

Али ако глумите трештене ликове, најбоље је, тако испадне, да будете трезни.

Као упечатљив пример можемо навести анегдоту о Ричарду И. Гранту, звезди култног британског филма Витнејл и ја, будући да пре снимања филма никада није био пијан.

Глумац није подносио алкохол, никада га пре није пио, али је редитељ-сценариста Брус Робинсон сматрао да он треба да искуси Витнејлово алкохолно обезнањивање.

Грант је, као добар војник, сљуштио две боце шампањца, након чега се сатима пресавијао у агонији док је његова жена питала: „Зашто једноставно не покушаш да одглумиш?&qуот;

Погледајте видео: „Qуо вадис, Аида&qуот;: Филм о Сребреници изазива контроверзе

Глумци у Још једној тури су претходно имали богато животно искуство на које су могли да се ослоне током рада на филму; како Микелсен каже, „Свако од нас је небројено пута искусио стање пијанства&qуот;.

И поред тога, Винтерберг им је организовао „војну обуку за алкохоличаре&qуот;.

У оквиру припрема, провели су два дана снимајући се док су конзумирали алкохол и мерећи ниво алкохола у крви помоћу дигиталног алкотеста, баш као што раде ликови у филму.

Касније, анализирали су снимке како би током снимања били сигурни да су погодили праву меру пијанства у свакој сцени.

Најкориснији снимци, каже Микелсен, били су они начињени у тренуцима када су још увек били готово потпуно трезни.

„Када се опијате, када нисте на позицији посматрача, делује као да је сасвим у реду и природно ако сте попили два или три пива. Не примећујете знаке пијанства.

„Али ако гледате са стране, све се може лепо видети ако слушате нечији глас и гледате начин на који он прича - глас се постепено појачава, покрети су све слободнији и невезанији.

„На том, друштвено прихватљивом нивоу, реч је о малим нијансама, али знаци су ту. Када глумите у тим сценама, спустите рамена и мало се опустите. Такође, помало шушкам док говорим, па сам и то мало нагласио&qуот;, каже.

Ликове у том стању можемо видети у бројним класичним филмовима.

Међу два најбоља примера су филм Токијска прича Јасуџироа Озуа, у ком се Чишу Рју жали на одраслу децу придржавајући се за шанк, клонуле главе; и Хемфри Богарт, који у Казабланки проклиње све бирцузе у свим градовима на целом свету.

Требало би притом да имамо на уму да Богарт, за разлику од Ричарда И. Гранта, није морао да се припрема за сцену.

Судећи према једној анегдоти, његове последње речи пред смрти биле су: „Никада није требало да пређем са скоча на мартини.&qуот;

Радња Још једне туре, који као косценаристи потписују Винтерберг и Тобијас Линдхолм, прати четири човека који, дан за даном, конзумирају алкохол у све већим дозама.

„Имали смо табелу коју полиција користи како би препознала колико сте пијани&qуот;, каже Винтерберг.

„Веома је детаљна. Са 0.09 [процената алкохола у крви] сте поспани, са 0.1 раздражљиви, са 0.11 или 0.12 понекад почнете да певате. Направљен је читав систем.&qуот;

• Чак Норис напунио 80 година - интернет прославио уз вицеве
• Од Елвиса, преко Аватара, до Бетмена: Шест филмова чије се снимање наставља после корона вируса
• Дејвид Финчер: холивудски најпровокативнији редитељ
• Како изгледа снимање филмова у време корона вируса

Шта кажу редитељи, како на филму да изгледамо накресано?

„Већина глумаца ће вам рећи да је штос у томе да задатку играња лика који је припит приступите као и у приватном животу&qуот;, каже Микелсен.

„Односно, треба да дате све од себе да делујете као да нисте пијани. Крећете се много спорије, опрезнији сте, педантнији.&qуот;

Следећи ниво пијанства је када „више нико никог не слуша, чује се само гласни жамор гомиле људи.&qуот;

То је још један разлог због ког глумци треба да буду трезни када снимају филм: „У супротном, нећете чути шта вам каже редитељ, и све ће се изјаловити.&qуот;

Пар чашица касније, ликови су увоштени, урнисани, потпуно ван себе, у стању својственом филмским жанровима комедије и трагедије.

На једном полу се налази умиљати Дадли Мур у Артуру који се спотиче о ограду и промумља. „Ви сте ограда!&qуот;

На другом је патетични Џексон Мејн (Бредли Купер), који се упишкио на додели награда Греми док је гледао како Али, коју тумачи Лејди Гага, додељују плакету.

Међутим, Микелсен није гледао друге филмове да би се инспирисао.

Уместо тога, „гледао сам много клипова на Јутјубу, и из неког разлога често сам наилазио на Русе који се снимају док су апсолутно мртвосани&qуот;.

Иако су засигурно могли доста тога да науче гледајући те снимке, он и његове колеге су се брзо суочиле са још једним проблемом.

„Неки од тих снимака са Јутјуба на којима се пијани људи туку&qуот;, каже Винтерберг, „једноставно делују као лоша комедија.&qуот;

„Филм не би могао да издржи реалност. Можеш бити веродостојан до одређене мере - али ми нисмо прелазили ту границу.&qуот;

Како би деловало као да су добрано под гасом, глумци су се пре снимања сваког кадра вртели око своје осе - или барем неки од њих.

„Чини ми се да Мадс то није радио&qуот;, каже Винтерберг. „Није било достојно глумца његових квалитета.&qуот;

Чланови глумачке екипе су такође користили „веома болне&qуот; капи за очи, ради постизања неопходног ефекта замућених црвених очију, као и нараменице за случајеве када треба да ударе у зид.

На крају крајева, стање ноторног пијанства може бити веома опасно.

Погледајте видео: Редитељ Борис Миљковић - Филм о Марини Абрамовић као вестерн

У једном од најбољих филмова о пијанцу, 1 ујутру (Оне А. М.), генијалност Чарлија Чаплина на пољу урнебесне комедије омогућила му је да изводи опасне падове а да притом не оштети ниједну кост.

У Још једној тури, решење за тај проблем су биле струњаче, постављене изван кадра, тако да глумци могу слободно да падну преко ње кад год их понесе расположење.

„Кад сте веома пијани, не користите руке да бисте ублажили пад&qуот;, објашњава Микелсен.

„Углавном су на удару зуби и лице, и зато смо једва дочекали да поставе струњаче око нас.&qуот;

Међутим, према Винтербергу, „најважнија ствар&qуот; када снимаш неког ко је нацврцан није да превариш гледаоца, већ себе.

У сцени која отвара Још једну туру, тинејџери ексирају пакет пива и јурцају око језера.

Реч је о безалкохолном пиву, каже Винтерберг, али је младе глумце понела атмосфера „потпуног одлепљивања&qуот;.

Слична хипноза се догодила главним глумцима током хаотичне сцене у пабу.

„То је варка. Мозак вам говори: 'У овом окружењу сам обично у том стању', и то вас онда и доводи у то стање.&qуот;

Дакле, у извесном смислу, глумци јесу били пијани у сценама са пијанчењем: једино што им је то пошло за руком без капи алкохола у организму.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.21.2021)