Dirke nostalgije
Politika 04.03.2021
Uči klavir, zove se Vesna, reče, i plaši se da tokom izvođenja ne zaboravi neki takt zadate melodije. Predstavih joj se, a harmoniku već beše spazila na susednoj stolici. Dogovorismo se da jedno drugom „držimo palčeve” za uspešan nastup
– S Đoletovom pesmom „Prva ljubav” u srcu – „Neko ko nije tvoje krvi lakše može da prodre do tvojih osećanja nego ko jeste” (Majkl Ondači, „Engleski pacijent”, Laguna, Beograd, 2018, 97). Poslednjih dana, nakon Đoletovog preseljenja u večnost, nanovo slušam po ko zna koji put njegovu „Prvu ljubav”, prisećajući se i sopstvene. Tako nastade i ova beleška. Elem, oboje smo tada bili pri kraju osmoljetke, ali nismo pohađali istu školu u rodnom gradu. Sreli smo se jedne
