Корона вирус и последице: Зашто је људски додир тако тешко заменити

За многе људе, претходни месеци обележени закључавањем представљају најдужи период без физичког контакта са пријатељима.

У ББЦ серијалу „Скривене вредности&qуот; истражујемо какав ефекат „глад за кожом&qуот; има на нас.

„Не могу да радим било какав посао без додиривања некога. То је део моје професије&qуот;, каже Џој Аденуга, шминкерка из Лондона.

Од краја марта, када је у Великој Британији почео период закључавања, професионалци у сектору улепшавања и неге попут ње морали су престати да раде, и још не постоји план за њихов повратак на посао.

„Волим што могу да ћаскам са клијентима. Веома је важно бити близак са њима. Управо сам им пред лицем, додирујем им лице, ћаскам. Ментално сам доживела драстичан ударац кад је посао престао&qуот;, каже она.

„Психолошки сам прве две недеље била сломљена.&qуот;

• Када ће додири опет бити дозвољени
• Како ће се лични контакт променити када једном Ковид-19 нестане
• Алтернативна будућност - како би Србија и свет изгледали да корона вирус потраје пет година

Аденуга каже да губитак прихода није једини разлог због којег се осећа лоше.

Навикла је на периодичност свог рада јер су већина њених клијената невесте, а и венчања досежу врхунац у различито доба године.

У мирним сезонама има периода када ће Аденуга имати мање плаћен посао, па ће уместо тога плаћати за моделе чије фотографије користи у портфолију као део маркетинга на Инстаграму.

„Толико ми недостаје&qуот;, каже Аденуга. 'Мој муж каже: „Дођавола не, не долази овамо са том четкицом&qуот;.'

Лепота није једина индустрија која је ограничена правилима друштвеног удаљавања.

Професионалцима, од личних тренера до кројача, било је тешко да раде према смерницама.

Неки су могли да наставе да раде користећи видео позиве.

„Једна од првих ствари које сам урадила када сам схватила да свет постаје виртуелан, одржала сам виртуелне консултације&qуот;, каже Аденуга.

„Будући да не могу да дођем код вас да вас нашминкам, научићу вас како то сами да урадите. То је трајало два месеца, али није исто, жао ми је. Желим да вас дохватим путем телефона, преко екрана рачунара.&qуот;

Аденуга описује „глад за кожом&qуот;: чежњу да се додирне или буде додирнут на друштвени начин.

Она је попут многих који су схватили да је живот у закључавању постао много мање присан.

Шминкерка Мери Гринвел недавно је објавила видео како ради са пријатељицом са којом је у затвореном „балону&qуот;.

„Благословена сам што могу да додирнем и будем део породице&qуот;, написала је. „Ово је прва особа коју сам додирнула од закључавања.&qуот;

То је изазвало излив емоција њених пратилаца.

„Није ли смешан тај људски додир, не мислим у романтичном или породично - љубавном смислу, али управо је тај људски додир који свакодневно доживљавамо толико важан&qуот;, написао је један.

„Слажем се&qуот;, одговорио је други. „Толико старијих људи жуди за људским додиром, а њима то пружи њихов фризер.

То је важан део људског бића, зар не? Мислим на старије људе који живе сами и немају никога.&qуот;

Зашто жудимо да будемо блиски са другима? И зашто је људски додир тако тешко заменити?

Кори Флојд, професор комуникације на Универзитету у Аризони, стручњак је за питања недостатка привржености.

Глад за кожом или „недостатк додира&qуот; један је од аспеката овога, мада је Флојд такође истраживао како су старији или изоловани ускраћени на друге начине, попут тога да немају са ким разговарати.

• Колико нам је од хране током изолације потребно
• Пилуле витамина Д – шта је истина?

Тренутна ситуација је јединствена по томе што се они људи који су се раније осећали изоловано и даље осећају усамљено, док људима који се вероватно никада раније нису осећали изолованима сада недостаје приврженост на један специфичан начин - додиром.

Иако се социјални контакт може одржавати телефоном или путем видео позива, не можемо бити, или не би требало да смо, близу једни другима. И ефекти су приметни.

Флојд каже да осећамо глад за кожом када приметимо несклад између количине додира који желимо и количине коју примимо.

То значи да су сигнали врло слични редовној глади - примећујемо је само када не добијамо довољно онога што желимо.

„Људима често недостаје додир, а да тога нису ни свесни&qуот;, каже Флојд.

„Имају општи осећај тескобе. Делимично зато што се нису загрлили три недеље, нису додирнули унуке нити су били у близини родитеља или супружника.&qуот;

Јасно је да неки људи имају веће потребе од других.

Количина додира коју желимо је лична, мада Флојд каже да је врло мало људи којима уопште неће требати апсолутно ништа.

Флојд каже да постоји нормална расподела жеље за додиром међу становништвом, што значи да је већина људи негде између тога да ли га треба много или мало.

„Неки људи се минимално додирују или избегавају додир, па су пожељне минималне количине&qуот;, каже он.

„Неким људима је потребно пуно додира да би се осећали као да напредују.&qуот;

Али људи за које је већа вероватноћа да ће се осећати усамљено, вероватније ће рећи да су лишени додира или наклоности уопште.

„А људи који су најусамљенији су млади, показују популационе студије&qуот;, каже он.

„Други по усамљености су старији. То су две популације којима тактилна интеракција највише недостаје.&qуот;

Традиционално бисмо о старијим особама могли размишљати као о најусамљенијој групи, али „често се њихове околности нису битно промениле&qуот;, каже Флојд.

„Можда су се донекле промениле, можда неће видети унуке, чланове породице можда гледају кроз прозор.

Углавном постоји велики проценат оних чије се животне околности нису битно промениле.&qуот;

Људи који су највише изложени закључавању су они који су навикли да буду свакодневно у близини својих вршњака.

Замене за људски додир долазе у разним облицима, од техничке, интернетом омогућене протетике, назване „телехаптик&qуот;, до јастука за грејање у људској величини.

То су несавршене замене.

У случају „телехаптика&qуот;, где додиром вољена особа може управљати на даљину, осећај може бити добар, али није једнак стварном људском додиру те особе.

Пре ширења вируса, људи којима је недостајало додира могли су да одлуче да оду на „забаве у којима се мазе&qуот;, где се странци могу договорити да се додирују нежно у контролисаном окружењу.

Поново, решење је несавршено. Иако је овај додир можда стваран, Флојд доводи у питање његову аутентичност.

„Све док не реагујете негативно на додир, док он није инвазиван или претећи, онда је било који бољи него никакав, а додир вољене особе је још бољи&qуот;, каже он.

„Боље је да вас додирне професионални мазилац или масажни терапеут, то је боље него ништа.

Када је додир повезан са позитивном емоционалном везом са другим људима, то увећава корист за нашу добробит.&qуот;

У ту сврху, чак и размена додира са кућним љубимцем може бити од велике користи.

За разлику од забава у којима се мази, наклоност кућног љубимца има одређену искреност и они извлаче нешто из тога, уместо да је то размена између двоје странаца.

Склоништа за животиње широм света забележила су пораст броја усвајања током закључавања, а подаци сугеришу, барем у Америци, да склоништима понестаје животиња које би се дале на усвајање.

Неки јавни здравствени службеници у САД-у позвали су људе да се више не рукују када се предузећа врате на посао.

То је изазвало многа нагађања о томе да ли ћемо се вратити у нормалу.

За Аденугу ће враћање у нормалу вероватно подразумевати ношење рукавица и визира за лице када напокон буде поново могла да види клијенте.

Збуњена је како може правилно да ради у рукавицама, кад толико њеног посла захтева физичко додиривање коже својих клијената, али мисли да би могла да се снађе.

Највећа брига за њу је како одржати те важне везе са клијентима док је њено лице покривено.

„Радим са неким ко ме позива да будем део њеног посебног дана, једног од најбољих дана у њеном животу. Срећна је на дан њеног венчања, мало смо попричали. Маска ће покварити расположење&qуот;.

„Невесте су најчешће узбуђене, али ја имам нервозне и користим умирујући ефекат, смирујући јој живце, говорећи праве ствари, не дозвољавајући јој да се нервира&qуот;.

Хоће ли ће блиске интеракције бити ствар прошлости?

„Моја спекулација је да ћемо се врло брзо вратити у нормалу, без обзира да ли би требало или не - то је већ друго питање&qуот;, каже Флојд.

„Али и раније смо били у пандемији. Ти начини интеракције нису заобиђени.&qуот;

„Они су толико нормални, утешни, толико је важно за наше благостање да мислим да ће наступити период опреза у којем два пута размислимо, али моја спекулација је да ћемо то превазићи и прилично брзо се вратити у нормалу.&qуот;

За сада је Аденуга ограничена на објављивање фотографија из прошлости на Инстаграму и оживљавање свог посла у сећању.

„Чезнем да поново радим&qуот;, каже она. „Једног дана.&qуот;

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.06.2021)