Ruža od papira

Na autobuskoj stanici – žena. Pokisla. Stao sam i ponudio da je povezem. Nevoljno je pristala. – Ja sam Ranka i radim u trikotaži. Odeljenje za izradu džempera. Vi me ostavite gde je vama zgodno. – Neka, odvešću te do fabrike. – Ali, to je na drugom kraju grada! – Nikuda ne žurim. – Hvala vam. – Nema na čemu. Polako se opuštala i počinjala da priča… – Ujutru ustanem, a ono još mrak napolju. Spremim doručak, za decu i muža. – Šta? – Šta ima. Ponekad margarin na