Пише Милан Влајчић: Хуља на Брехтовом гробу
Нова 08.03.2021 | Аутор:Милан Влајчић
Критика књиге “Време брзо стари“ Антонија Табукија. “Ни из чега, та свест је потицала ни из чега, попут њеног сећања које није било право сећање, већ сећање на једну причу, то чак није била ни свест, било је то осећање, а у основи чак ни осећање, биле су то само слике које је њена мајка изаткала у њеном детинству”.
Има више разлога зашто наводим једну реченицу из чудесне приповедачке књиге италијанског писца Антонија Табукија “Време брзо стари” (144 стр. са италијанског превеле Елизабет Васиљевић и Ана Сибиновић, издавач Паидеиа, Београд). Пре свега, у њој се огледају лепота и дорађеност изражајности једног од најзначајнијих писаца новијег доба. На другој пак страни, у њој је сажет поетички оквир писца, који непрекидно истражује време које, како одмиче, мења наша
