Skupljao je flaše po kontejnerima, trpeo decu koja su ga podrugljivo zvala „Ciganin“, a onda mu se promenio život

Zamišljam kako je moja soba okrečena u crvenu i plavu boju, da pored kreveta imam lampu, puno autića...“. O tako, za većinu dece običnim stvarima, mašta jedanaestogodišnji Miloš (pravo ime poznato redakciji) iz Svratišta na Novom Beogradu. Na prvi pogled, Miloš odaje utisak hrabrog i prodornog dečaka, ali se iza njegovih crnih i razdraganih očiju krije jedno ranjivo biće. U početku vrlo zatvoren i nepoverljiv, kasnije postaje pričljiv i razdragan, naročito kada