Nebojša Dugalić: Kumu Borisu Komneniću

Uvek mi se činilo kako posmrtno ćutanje preživelih uvek nepogrešivo liči na umrlog. A reči izrečene o njemu po pravilu ne. One kažu ili premalo ili previše ili kao da se izriču samo zato što se nema snage bilo šta reći. Možda i ćutnja i reči i nisu drugo do bolno prezivljavanje onih koji nasleđuju smrt prijatelja, ali bojim se da u ovom trenutku niko ne ume ni da zamukne dovoljno tiho niti da izusti išta dovoljnu da zaliči na tebe, moj dragi kume, i na to koliko te