Moja (ne)oproštajna noć u Bigzu
Nova 13.03.2021 | Autor:Ana Kalaba Autor:Ana
Ne sećam se kad sam prvi put ušla u zgradu Bigza, bilo je to pre više od 15 godina, verovatno neka "javna proba", nekog benda koji sam znala.
Poslednji put, otišla sam tamo nakon vesti da su drugari koji tamo iznajmljuju prostore dobili naloge za iseljenje, jer je zgrada prodata. U Bigzu trenutno nema mesta za žalovanje nad prošlim vremenima i dirljive oproštaje. Jedni se iseljavaju, pakuju opremu u ogromne kartonske kutije, vodeći računa da ništa ne zaborave. Drugi žure da snime što više pesama, dok sve ne stane, jer pitanje je šta će biti dalje. Treći pristižu s novim informacijama o nekim napuštenim
