Piše Luna Lu: I bogati plaču

Maska mi ne bi trebala jer pandemije ne bi bilo. Verovatno bih se plašila da ću da zakasnim, pa bih u žurbi zaboravila prsten. To bih tek kasnije shvatila. Subota je i ja (avaj) nisam u tom paralelnom univerzumu – zaglavljena sam u ovoj dimenziji, do daljnjeg. Kao mačor na ostrvu sa konzervom, ali bez otvarača. * Razmeštam slike po stanu jer mi je dosadio raspored. Eto bar nešto novo da mi bude pred očima dok buljim u zid i čekam “jebeni medžik” – što bi rekla