Kako mi je predsednik zavitlao komšinicu
Danas 15.03.2021 | Piše: Vlada Živanović
Moj pas Hrista je navikao na rutinu, a jedna od njih je svojevremeno bila i lajanje na komšinicu u poodmaklim godinama koju smo sretali u jutarnjim šetnjama na putu ka pekari.
Gospođa sa osamdeset i kusur godina (džentlmenski nikada nisam pitao za tačan broj) špartala je svako jutro ubrzanim korakom. Nije nosila ni ceger, niti je vukla kolica, jednostavno je šetala zbog svoje kondicije i sveukupnog zdravlja. Ponekad bismo je uhvatili kako radi čučnjeve ili vežbe za kukove i ramena, koje su Hristi u početku bile veoma čudne i smatrao ih je opasnim. Kako je vreme prolazilo, Hrista je izgubio rutinu da laje na nju i postala mu je zanimljiva
