Пише Светислав Јованов: У трагању за Дионисом

Хоће ли позориште преживети, има ли му спаса? Да ли ће и у данашњем, глобалном, смутном – а тренутно и, на свим плановима, пандемијском – времену, успети да о(п)стане као феномен који узбуђује, указује, опомиње (и, што да не, и забавља), а не само као прирепак индустрије “ентертејнмента”, слушкиња идеолошких кампања либералне “коректности“, или, пак, као полигон за јалова прежвакавања мудрословља о “идентитету”? И није ли то, на известан начин, само