Стојковић о лекцији коју спрема играчима, дебију и првом голу за репрезентацију...

Селектор фудбалске репрезентације Србије Драган Стојковић изјавио је данас да ће играчи на првом окупљању добити једну лекцију, "не само фудбалску, него и животну" и истакао да ће екипа дати све од себе да никог не разочара.

Фудбалери Србије почеће сутра припреме за предстојеће утакмице у квалификацијама за Светско првенство, а пред то окупљање, Стојковић је у опширном интервјуу за сајт Фудбалског савеза Србије говорио о разним темама.

"Играчи знају ко сам ја, ја знам ко су они... неке познајем лично, неке не, зато ће тај састанак у понедељак бити врло сврсисходан и интересантан. За њих едукативан, ако га схвате на прави начин, јер фудбал није само трчање и давање голова. Постоји спектар ствари од којих зависи да ли ће један фудбалер, један тренер или један функционер бити на нивоу да достојно репрезентује своју земљу. Небитно да ли је на терену или је на улици, у ресторану, било где. Ако ме буду пажљиво слушали, пуно ће им значити", рекао је Стојковић.

"Добиће једну лекцију, не само фудбалску, него и животну. Ми смо у једној мисији у којој не представљамо само себе. Представљамо Вас, представљамо ове момке који снимају овај интервју, све оне који раде у Савезу, људе који ће бити на стадиону, народ који ће нас бодрити уз ТВ екране... Представљамо све оне који имају идентификацију српства. И даћемо све од себе да вас не разочарамо", истакао је он.

Легендарни српски фудбалер је за национални тим дебитовао 12. новембра 1983. године против Француске, а ове среде ће поново дебитовати када у улози селектора изведе тим на меч против Републике Ирске.

"Велика је временска дистанца, али одлично се сећам новембра 1983. Тај позив који сам добио од селектора Тозе Веселиновића представљао је остварење сна за једног момка из Ниша. Имам чак и француски дрес са те утакмице, чувам га као успомену на један тренутак који никада неће бити избрисан из моје меморије. Меч је завршен 0:0. Прелепа успомена, нешто што вам остаје за цео живот", рекао је Стојковић.

"Сада ме очекује деби на селекторској клупи, то је исто једна врста ватреног крштења. Много леп осећај, опет ћу представљати своју земљу, али у једном другом облику. За мене је то огромна част и заиста сам емотивно испуњен. Верујте ми да једва чекам прво окупљање у Старој Пазови. Мислим да и играчи једва чекају, јер се сви заједно налазимо пред великим изазовима у наредном периоду", додао је он.

За Француску су везани сви битни датуми у његовој играчкој каријери. Деби за репрезентацију (пријатељска у Загребу), први гол на неком великом такмичењу (ЕУРО 84), први пут број 10 на леђима (на Парку Принчева 1989).

"Свака носи своју тежину и свака има неку своју вредност. Та прва на Максимиру, где почиње мој пут у А репрезентацији. Касније, Европско првенство у Француској и тај гол у Сент Етјену против домаћина турнира. Нажалост, ту утакмицу памтим по једном трагичном догађају. У полувремену је наш доктор Миленовић доживео срчани удар и његова смрт је потресла целу екипу", рекао је популарни Пикси.

Стојковић је потом говорио и о томе како је понео "десетку", односно о квалификацијама за Светско првенство у Италији, лету ка Паризу и једном разговору у авиону.

"Неко од новинара, чини ми се да је био Брада Јовановић из Спорта, питао ме је како се осећам. Рекао сам му да оде код Осима и да му каже да ми да број 10 и да не брине за резултат. У шали наравно, али неко је селектору пренео тај разговор, до мене је касније стигла повратна информација која је била у моју корист. Осим је рекао ’ево ти десетка, покажи шта знаш’", рекао је Стојковић.

"Био сам толико срећан и мотивисан, да сам буквално летео по терену. Много сам волео тај број. Француска ми је очигледно била суђена од самог почетка каријере и зато заузима посебно место у мом срцу", додао је селектор.

Србију на путу ка Катару 2022. очекује и борба с актуелним европским шампионом, Португалом. И ту је много симболике, јер је први гол у репрезентативној каријери Драган Стојковић постигао управо против те селекције.

"То је та нека нит која те повезује и коју је тешко објаснити. Нешто прелепо, детаљи који се памте. Наравно да ништа више није исто, сада сам у некој новој улози. Онда сам бринуо о томе како ћу да одиграм, да се забавим, да дам гол или направим неки потез који ће људима остати у сећању. Ово је сада нека функција која захтева много више одговорности, памети и искуства", рекао је он.

Стојковић је у свом другом наступу за репрезентацију узео лопту и извео пенал у присуству много искуснијих саиграча.

"Био сам некако омиљен међу њима, најмлађи у тиму. Хајде да кажем, био сам и помало дрзак. Али то је она позитивна дрскост коју играч мора да има, нарочито ако поседује квалитет. Они су сви тада говорили да сам ја вундеркинд и да имам таленат невиђених размера. А онда, када вам дођу такви моменти на утакмици или на великим такмичењима, ту дрскост морате да покажете. Ту храброст, иако ми није било свеједно... заиста ми није било свеједно", рекао је Стојковић.

"Кад сам поставио лопту на пенал и кад сам погледао ка голу, он је био овако мали... размишљам у себи, где сада, како… једноставно, мораш да верујеш у себе. Тако се руше баријере и отварају путеви за даље. И онда те саиграчи респектују… касније кажу ’он је храбар, може да одигра лоше, али има срце и не боји се ничега’. То је карактеристика која ме је пратила кроз целу каријеру", навео је Стојковић.

Селектор је недавно у једном интервјуу изјавио да не сме бити велике еуфорије у случају победе и да неће бити трагедија у случају неуспеха.

"Порази у сваком случају остављају психолошке последице на екипу. Али то никако не сме да се сматра трагедијом. Може да се прогута формулација спортска трагедија... када се промаши пенал у последњем минуту или те судија оштети у току утакмице, па се изгуби на глуп начин. Али термини трагедија и потоп, то никако не могу да прихватим. Људи, знате ли шта значи трагедија у животу? Не дао Бог никоме", рекао је он.

Спорт је ту, како је навео, "да те учини срећним или тужним".

"У другом случају, научиш лекцију, подигнеш се и наставиш даље. Ако бисмо на сваки пораз гледали као на трагедију, ко би се онда бавио спортом. Сви би изгубили жељу и посветили се неком другом послу. Јер зашто би свој живот стављали на коцку кад могу да уживају у неким лепшим стварима. Зато не треба превише да се радујемо, али ни да тугујемо. Страст и емоцију ћемо да препустимо навијачима, а наш фокус мора да буде увек следећа утакмица и нови изазов", рекао је селектор.

Стојковић је истакао и да једна ствар никако не сме да се сметне с уме - и у победи и у поразу, мора да се покаже респект према противнику.

"То је веома важно. Ту се види величина екипе. Да схватите како се осећају момци које сте управо победили, да их разумете, јер то исто може и вама да се деси. Ја сам у каријери умео да се радујем, да славим у свлачионици али никада нисам 'показивао мишиће' са намером да увредим противника. Тако се ствара култ личности који је у животу још важнији од играчких квалитета", рекао је он.

Стојковић је навео да не би играчу замерио ако би извео пенал "пањенком", као ни то да у неизвесном мечу протура лопту противнику кроз ноге испред свог шеснаестерца.

"Ма не бих ништа, то су индивидуалне одлуке играча у датом моменту. Зависи где се дешава и да ли има функцију. Ако је само ради тога да понизи противника и себи да на значају, онда би имао озбиљан разговор са мном. Али ако је у функцији игре... знате како, некада не постоји други начин да решите ситуацију на терену осим ако чувару протурите лопту кроз ноге. Освајате на брзину простор и то није никакво потцењивање, већ једина могућа солуција да се уграби пар метара у своју корист", рекао је он.

Признао је једном приликом да је био Осимов љубимац, па је уследило питање сме ли селектор уопште да има љубимце у репрезентацији.

"Тачно је, био сам Осимов љубимац, само што он то није показивао. Био је доста шармантан, ја сам га пуно волео. Волим га и дан данас. Има неки специфичан шарм и мислим да је мене посебно држао у срцу. То је неки мој утисак, да ли је тако не знам, мораћете њега да питате", рекао је Стојковић.

"А то, да вам се неки играч у репрезентацији посебно допадне и да постане ваш љубимац, зашто да не, али далеко од тога да га то ставља у неки привилегован положај. Напротив, то је још горе... мора да буде дупло бољи од других да бих ја заиста био на свој на своме. И да могу да кажем ето видиш, то ми је љубимац, али заслужује да ми буде љубимац", додао је селектор Србије.

(Бета, 21.03.2021)