Piše Ivan Tokin: Nedelja

Pre nego što sam se jutros probudio, stvari su stajale ovako: putovao sam vozom kroz mrak, kroz prozor sam video samo snežne pahuljice koje su upadale u snopove svetlosti rasvete pored pruge, voz je leteo po šinama ili iznad njih, jer ne sećam se da sam čuo udarce pragova, a možda smo se kretali toliko brzo da su se ti udarci stapali u jedan, s bezbroj kratkih odjeka, lice mi je bilo priljubljeno uz staklo, u kupeu je bilo hladno ali prijatno, nije bilo zagušljivo,