Ментално здравље и наука: Да ли се у хладној води крије кључ за лечење деменције

Пливање у хладној води могло би да заштити мозак од дегенеративних болести као што је деменција, открили су истраживачи са Универзитета у Кембриџу.

Први пут до сада, протеин „шока од хладноће&qуот; пронађен је у крви редовних зимских пливача на лондонском базену Парламент Хил.

Показало се да овај протеин успорава напредовање деменције, а може чак и да поправи део штете начињене мишевима.

• Неговатељи дементних укућана у Србији: Невидљиви за систем, неопходни за живот
• Деменција прети - зашто су бивши фудбалери угроженији од осталих
• Излечива болест која се често побрка са Алцхајмером

Професорка Ђована Малучи, која води Центар британског истраживачког института за деменцију на Универзитету у Кембриџу, каже да би ово откриће могло да усмери истраживаче ка новим терапијама уз помоћ лекова који би могли да спрече настанак деменције.

Ово истраживање - иако много обећава - налази се још у раној фази, али се бави превасходно способношћу хибернације, коју поседују сви сисари, а коју активира изложеност хладноћи.

У Великој Британији већ има више од милион људи са деменцијом, а очекује се да ће се до 2050. године укупна бројка удвостручити.

Истраживачи траже нове начине за лечење овог стања, будући да актуелне опције имају само ограничено дејство.

Медведи и јежеви

Лекари већ деценијама знају да хлађење људи може - у одређеним околностима - да им заштити мозак.

Људи са повредама главе и они којима су потребне операције на срцу често се хладе током оперативног захвата, баш као и бебе.

Оно што се до сада не разуме баш најбоље јесте зашто хладноћа има тај заштити ефекат.

Веза за деменцијом крије се у уништавању и настанку синапси - веза између ћелија у мозгу.

У раним стадијумима Алцхајмерове и других неуро-дегенеративних болести, те везе у мозгу се губе.

То доводи до читаве каскаде симптома повезаних са деменцијом - попут губитка памћења, конфузије и промене расположења - као и, временом, умирање читавих можданих ћелија.

Оно што је заинтригирало професорку Малучи била је чињеница да се мождане везе губе кад животиње које хибернирају, као што су медведи, јежеви и слепи мишеви, утону у зимски сан.

Око 20-30 одсто њихових синапси страда док њихова тела таложе драгоцене резерве за зиму.

Али кад се они пробуде у пролеће, те везе су неким чудом поново обновљене.

• Да ли умерено пити значи бити здравији
• Паркинсонова болест - од ње се не умире, али се с њом умире
• Пет начина да препознате симптоме Алцхајмера

Зашто прехлада може да буде опасна

Хладноћа има снажно дејство на људско тело.

Шок приликом уласка у ледену воду изазива драматични скок броја откуцаја срца и крвног притиска, што може да доведе до срчаних и можданих удара код људи са хроничним обољењима.

Он такође изазива рефлекс гутања ваздуха и убрзано дисање, што може да доведе до дављења уколико се удахне вода.

Што више времена неко проведе у води, спорије су му реакције.

Људи умеју да постану збуњени и неспретни, и тешко им је да се искобељају из воде.

Докторка Хедер Мејси из Лабораторије за екстремна окружења са Универзитета у Портсмуту, каже да не смеју да се забораве неке кључне ствари.

• Пре него што уђете у хладну воду, будите сигурни да сте у форми и здрави. Уколико нисте сигурни, посаветујте се са лекаром
• Пливајте са другима који су навикнути на хладну воду и познају локалне опасности
• Изађите чим почне да вам буде хладно
• Пронађите заклон, скините влажну одећу и замените је са онолико слојева топле, суве одеће колико можете, попут вунене капе и рукавица
• Крећите се, радите лаке вежбе уколико можете и не брините за дрхтавицу - она ће вам помоћи да се угрејете

Али докторка Мејси каже да никако не смете да идете под врели туш или у врелу купку.

Промене у вашем крвном притиску док се поново загревате могу да доведу до несвестице и ризика од физичке повреде.

• Неурохиругија и највећа мистерија нашег организма: „Мозак нас увек изненади&qуот;
• Тренинг дементних особа „не даје резултате&qуот;
• Промене расположења зависе од биолошког сата

Хемикалије „шока од хладноће&qуот;

Тим за деменцију са Кембриџа 2015. године открио је „хемикалије шока од хладноће&qуот; које покрећу читав овај процес.

Они су охладили обичне мишеве и мишеве са Алцхајмеровом и прионском (неуро-дегенеративном) болешћу, до тачке кад су достигли хипотермију, што значи да им је телесна температура пала испод 35 степени Целзијуса.

Приликом поновног загревања, открили су да само обични мишеви могу да регенеришу сопствене синапсе; мишеви са Алцхајмеровом и прионском болешћу то нису могли.

Истовремено, они су открили да су нивои протеина „шока од хладноће&qуот; по имену РБМ3 скочили код обичних мишева, али не и код ових других.

То је наговестило да РБМ3 може да буде кључ за формирање нових веза.

Они су доказали везу у одвојеном експерименту који је показао да смрт можданих ћелија код Алцахјмерове и прионске болести може да се спречи вештачким подстицањем нивоа протеина РБМ3 код мишева.

Било је то огромно откриће у истраживању деменције, а њихови налази објављени су у научном часопису Нејчер.

Погледајте видео о роботу штенету кој помаже људима са деменцијом

Зимски пливачи

Професорка Малучи верује да би лек који појачава производњу протеина РБМ3 могао да успори - чак можда делимично и заустави - напредовање неких неуро-дегенеративних болести код људи.

РБМ3 није пронађен у крви људи, тако да је очигледан следећи корак био да се истражи да ли је овај протеин уопште присутан у људској популацији.

У интервјуу за емисију Тудеј на ББЦ Радио 4, професорка Малучи је објаснила да би волела да тестира улогу протеина РБМ3 код људи - али да етичке смернице умногоме отежавају добијање дозволе да се људи подвргну хипотермији.

И ту наступа Мартин Пејт, један из мале групе људи који пливају током читаве зиме на незагреваном отвореном базену на Хемпстед Хиту у Лондону.

Он и други пливачи свакодневно се добровољно излажу хипотермији, написао јој је он у мејлу, и стога би били идеални субјекти за студију.

• Како градови олакшавају живот дементним особама
• Деменција - озбиљна претња фудбалерима
• Матичне ћелије: „Лек за не дај Боже&qуот;, етичке дилеме и питања без јасних одговора
• „Наш мозак има више нервних ћелија него што је звезда у галаксији“

Професорка Малучи се сагласила и током зиме 2016, 2017. и 2018. године, њен тим је тестирао зимске пливаче на овај протеин.

Истраживачи су користили чланове Таи Чи клуба који је вежбао крај базена али никад није улазио у воду као контролну групу.

Тим са Кембриџа открио је да је значајан број пливача имао значајно повишене нивое протеина РБМ3.

Сви су достигли хипотермију, са телесном температуром која би знала да падне чак до 34 степена Целзијуса.

Ниједан члан групе вежбача Таи Чија није показао повећање нивоа протеина РБМ3 нити искусио ове ниске телесне температуре.

Може ли хладноћа да успори деменцију?

Рад Кембриџа на зимским пливачима подељен је на онлајн предавањима, али још није објављен у научним часописима.

Одређени број других истраживача такође је пронашао слично високе нивое протеина РБМ3 код беба и пацијената оболелих од срца или можданог удара који су достигли хипотермију.

Оно што ови налази показују, каже професорка Малучи, јесте да - баш као и код сисара који хибернирају - људи производе протеин „шока од хладноће&qуот;.

Али ризици од смрзавања у великој мери су виши од потенцијалних предности, тако да урањање у ледену воду свакако није потенцијална терапија за деменцију, каже она.

Изазов је сада, каже она, пронаћи лек који стимулише производњу овог протеина код људи и - још важније - доказати да он заиста помаже да се одложи деменција.

Деменција је превасходно болест старијих људи, тако да чак и релативно кратко одлагање напредовања болести може да има огромне користи по појединце и ширу популацију.

Професорка Малучи каже: „Кад бисте успели да успорите напредак деменције чак и за пар година у читавом становништву, то би имало огромне позитивне последице, и у привредном и у здравственом погледу.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.23.2021)