ДОПИСНИЦА ИЗ БАНАТА - Љубомир Живков: Бокс
РТВ 26.03.2021 | РТВ
ФАРКАЖДИН - На шталском прозору, који нико не може да домаши без мердевина, нашао сам поред старе чешагије још једну ствар, гвоздену и тешку, као дупле наочаре за децу, само без дршки и без стаклета, нема никакав жиг, МАДЕ ИН, ни СДЕЛАНО, а не изгледа ни да је рад Гиге Дојновића код кога сам носио равнике и који нам је поткивао коње. “Шта је ово?!” – питао сам бабу. – “Како си то домашио и ко те опуномоћио да то дираш!? То је боксер! Протуриш ту прсте и ако неког удариш у слепо око можеш да га убијеш!”
Углавном сам реч “боксер” (као и глагол “опуномоћити” који је баба швотајући се органима гоњења употребљавао кад год сам урадио нешто недопуштено) научио пре него што сам сазнао за племениту вештину, и пре него што је бокс, више захваљујући првим телевизорима него “Политици” која је неколицини претплатника стизала поштом, постао омиљен и у Фаркаждину. И сам сам се окушао у њему, јер нам је Миле звани кад не чује Пурђа објаснио да су припреме, вештина, и памет
