Piše Luna Lu: U hodu

Pomislih da haluciniram. * Ubrzo shvatih da je neko odvrnuo Zvonka Bogdana do daske. I to snimak sa koncerta. Čuje se i publika. Neko se uželeo života. Razumem ga. * I evo nas u aprilu. Nemam pojma kako smo stigli u četvrti mesec – ali, voila, tu smo gde smo. Nekada mi dan traje kao godina. Često mi se čini i da je to stalno jedan te isti dan. Zamišljam ponekad da vreme razvlači majstor koji pravi kore za pitu. Lete kore u vazduh kao flis papir, a spretne ruke ih