Пише Луна Лу: У ходу

Помислих да халуцинирам. * Убрзо схватих да је неко одврнуо Звонка Богдана до даске. И то снимак са концерта. Чује се и публика. Неко се ужелео живота. Разумем га. * И ево нас у априлу. Немам појма како смо стигли у четврти месец – али, воила, ту смо где смо. Некада ми дан траје као година. Често ми се чини и да је то стално један те исти дан. Замишљам понекад да време развлачи мајстор који прави коре за питу. Лете коре у ваздух као флис папир, а спретне руке их