Kijev: Stari zapisi Mihaila Bulgakova
Danas 08.04.2021 | Piše: Milan Pajević
Dopisnica „Ah, kakve su zvezde na ukrajinskom nebu… Srce treperi, nekad me skoro mučno vuče na voz… I tamo. Opet videti obrise brega prekrivenih snegom. Dnjepar… nema lepšeg grada na svetu od Kijeva. Evo već skoro osam godina kako živim u Moskvi, a ipak me vuče rodnoj zemlji.“
Tako je pisao Mihail Bulgakov i skoro da je neka varijanta sličnog poriva i osećanja dovela minimum tri osobe, koliko ja znam, povratku u Božijom voljom čuvani grad Kijev protekle nedelje: Vadima Jefimovića Fajštejna, Aleksandra Krilova, Viktoriju Lukjanec… i mene. A jutro te subote, 29. januara 2011. stidljivo je obasjavalo sunčevim zracima promrzli grad. Svetlo i čisti zlatni odsjaj treperili su sa kupola Sofijevske, Mihajlovske i Andrejevske crkve. Sunčevi zraci
