Ветрови рата

Мој деда, Бранимир Васић, тада је био вршилац дужности команданта војног аеродрома у Нишу. Када су злочиначки авиони почели да истресају бомбе по граду у ком су живели, деда је хитно послао аутомобил са возачем по моју баку Милицу, оца Милана и стрица Тому, да их одвезе код родбине ван града. Успели су да се накратко виде. То је био крај лепог заједничког живота. Деда је недуго затим заробљен и одведен у Немачку у логор Оснабрик „Офлаг шест ц”, где је остао до