Удружење радника на интернету: Нисмо добили позив за разговор од премијерке Брнабић

Председник Удружења радника на интернету (фриленсери) Миран Погачар рекао је данас да није добио позив од премијерке Ане Брнабић за наставак разговора око начина опорезивања њихових прихода иако је јуче најавила такву могућност.

Он је за Бету рекао да Удружење неће одустати од протеста који је започео јуче пред зградом Скупштине Србије где су се фриленсери сместили у шаторе, а трајаће до сутра када ће се придружити протесту удружења за заштиту природе.

"Премијерка Ана Брнабић је наш принципијелни став да се и протестом боримо за егзистенцију протумачила као ултиматум", рекао је Погачар.

Брнабић је јуче окупљеним фриленсерима испред Скупштине рекла да је спремна на разговор али не под ултиматумом.

Влада Србије предложеним изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана предвиђа да фриленсери плате дуг за порез на доходак од 1. јануара 2015. године до 30. септембра ове године тако што би се опорезовао приход када се одбије неопорезива основица од 32.000 динара и признају нормирани трошкови од 43 одсто. Дуг би се отплаћивао десет година у месечним ратама.

Удружење радника на интернету не прихвата предложено решење са образложењем да је то ретроактивно примена закона и да би их због грешака државе покушај наплате тог дуга одвео у дужничко ропство. Они траже да се тај дуг отпише и договором направи нови предлог начина опорезивања њихових прихода од дана ступања закона на снагу.

Порески саветник Александар Васић рекао је за Бету да уколико се усвоји Предлог измена и допуна Закона о порезу на доходак грађана да то неће бити ретроактивно примена закона, али да јесте правни преседан.

"Држава и Пореска управа јесу криве што нису радиле свој посао, не верујем да нису знале за посао фриленсера којих је у Србији око 100.000 и нису раније регулисали њихов рад на даљину", рекао је Васић.

Додао је да "држава Србија, на жалост нема обавезу да обавештава Пореске обвезнике о њиховим обавезама, али према важећим прописима има право да спроведе пореску контролу за период од пет година уназад и зато је обухватила период од 2015. године јер су старије обавезе застареле".

Васић је рекао да није добро да Пореска управа нема довољно добру комуникацију са пореским обвезницима, али и да су порески обвезници били дужни да плате порез према постојећем Закону о порезу на доходак грађана.

"Закон о порезу на доходак грађана предвиђа да се опорезују сви приходи, то значи зараде, ауторска права и сви други приходи, а у све друге приходе спадају и приходи фриленсера", рекао је Васић.

Додао је да је према том Закону стопа пореза на те "друге приходе" 20 одсто, стопа доприноса за пензијско осигурање је 25,5 одсто, а стопа доприноса за здравствено осигурање је 10,3 одсто.

То је, како је рекао, нереално висока укупна стопа пореза и доприноса, а неопорезиви износ после 30. септембра неће бити 32.000 динара већ 18.300 па ће се та укупна стопа пореза и доприноса од скоро 56 одсто обрачунавати на остатак прихода.

Истакао је да би држава због тога требало да размишља о закону који би регулисао флексибилне облике рада у које спада и посао фриленсера, а који су "нешто између радног односа и слободне професије".

(Бета, 09.04.2021)