Белгијски надреални трилер

Београдском фестивалу игре, са диптихом: „Врата која недостају” и „Напуштена соба”. Њихову представу је страна критика окарактерисала као „надреални трилер пред којим се ’Твин Пеакс’ чини као шетња по парку.” Живописне ликове затичемо у просторијама из којих се не може побећи. Они су у потрази за идеалом, пуни снова и наде, лутају тајанственим и застрашујућим лавиринтом. Кореографи и редитељи Габријела Каризо и Франк Шартије стварају узнемирујући, мрачан и