Odnosi Moskve i Vašingtona: Rusija na sankcije odgovorila proterivanjem američkih diplomata

Rusija je proterala deset američkih diplomata i stavila na crnu listu osam najviših zvaničnika Vašingtona kao odgovor na sankcija koje su SAD uvele Rusiji u četvrtak.

Među onima kojima je zabranjen ulazak u Rusiju su i direktor FBI-ja i američki državni tužilac.

Iz Bele kuće kažu da su američke sankcije odgovor na prošlogodišnji hakerski napad „SolarWinds", pritisak na Ukrajinu i mešanje u američke izbore 2020.

Amerika je uvela sankcije u vremenu napetih odnosa između Vašingtona i Moskve.

• Da li Rusija sprema napad na Ukrajinu
• Zašto Putin možda ne planira napad na Ukrajinu
• Navaljnom sve lošije u zatvoru - „gubi osećaj u rukama i nogama“

Rusija je preusmerila hiljade vojnika ka Ukrajini, dok su američki ratni brodovi krenuli ka Crnom moru, upozorilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Prošlog meseca SAD su na crnu listu stavile sedam ruskih zvaničnika i više od desetak institucija ruske vlade zbog trovanja kritičara Kremlja, Alekseja Navaljnog. Rusija tvrdi da nije umešana.

Međutim, ove nedelje američki predsednik Džo Bajden ponudio je ruskom kolegi Vladimiru Putinu da se sastanu - ponudua za koju je Moskva rekla da je trenutno u razmatranju i da pozitivno gleda na nju.

Ko je sve pogođen ruskim sankcijama?

Moskva je zatražila od 10 američkih diplomata da napuste zemlju. Takođe je zabranila ulaz u zemlju za osmoro zvaničnika. Među njima su:

• Američki državni tužilac Merik Garland
• Direktor FBI-ja Kristofer Rej
• Direktorka Saveta za unutrašnju politiku Suzan Rajs

Pet poljskih diplomata je takođe dobilo naredbu da spakuju kofere, pošto je Varšava proterala pet ruskih zvaničnika.

Koje je sankcije Rusiji uvela Amerika

Amerika je uvela niz sankcija protiv Rusije kao odgovor na sajber napade.

Spisak sankcija koji je potpisao predsednik SAD Džo Bajden, ima za cilj smanjivanje „štetnih aktivnosti Rusije u inostranstvu", saopštili su u sredu iz Bele kuće.

Sankcije su usmerene protiv 32 fizička i pravna lica iz Rusije, a uključuju i proterivanje diplomata iz SAD.

• Da li Rusija sprema napad na Ukrajinu
• Diplomatski duel Putina i Bajdena: „Svak po sebi sudi o drugome"
• Putin potpisao zakon - može da bude predsednik Rusije do 2036. godine

Amerika optužuje Rusiju za sajber napade i mešanje u predsedničke izbore 2020. godine.

U skladu sa sankcijama, američke finansijske institucije od juna neće moći da kupuju obveznice u rubljama.

Odluka američkih vlasti doneta je u trenutku kada su odnosi između Rusije i SAD napeti.

To je druga runda sankcija protiv Moskve, nakon što je Amerika prošlog meseca već uvela sankcije protiv sedam viših i visokih zvaničnika i više od deset pravnih lica su deo državnog aparata u Rusiji, a sve zbog trovanja Putinovog kritičara Alekseja Navaljnog.

Rusija odriče odgovornost za ovaj napad.

U telefonskom razgovoru između Bajdena i Putina u utorak, Bajden je rekao da će SAD „odlučno" braniti svoje nacionalne interese.

On je predložio Putinu da se sastanu u „trećoj zemlji", što bi im olakšalo da pronađu oblasti u kojima mogu da sarađuju.

U TV intervjuu prošlog meseca, Bajden je odgovorio sa „smatram da jeste" kada ga je voditelj pitao da li misli da je Putin „ubica".

On je tada dodao da su dani „predavanja" pred predsednikom Rusije završeni.

Povod za sankcije - hakovanje softvera Solarvinds

Istraživači u oblasti sajber bezbednosti su prošle godine otkrili hak softvera Solarvind, koji je sajber kriminalcima omogućio pristup u 18.000 državnih i privatnih računarskih mreža.

Obaveštajni zvaničnici veruju da iza napada stoji Rusija. Hakeri su uspeli da pristuvto digitalizovanim dosijeima američkih državnih tela, uključujući i Ministarstvo finansija, Ministarstvo pravde i Stejt dipartment, koji se bavi unutrašnjim poslovima.

Predsednik Majkrosofta Bred Smit je u februaru rekao da je hakovanje Solarvindsa „najveći i najsofisticiraniji napad koji je svet ikada video".

U izveštaju od prošlog meseca, američke obaveštajne službe zaključile su da je napad najverovatnije orkestrirao predsednik Rusije kako bi pomogao Donaldu Trampu da ponovo bude izabran za predsednika.

Amerika je takođe uputila javno upozorenje Rusiji zbog agresivnih aktivnosti u Ukrajini, gde ruska vojska pojačava prisustvo oko granica na istoku Ukrajine.

Šta kaže Rusija?

Peskov je u sredu rekao da sankcije „ni na koji način" neće popraviti izglede za sastanak.

Ruski zvaničnici su američkom ambasadoru u Moskvi saopštili da se Vašington mora uzdržati od novih sankcija ako želi da popravi odnos, prenose mediji.

Peskov je takođe objasnio da je premeštanje ruskih trupa na istoku Ukrajine bila neka vrsta pripreme za sledeći potez Amerikanaca, kao što su sanckije.

„Neprijateljstvo Amerike i njihova nepredvidivost nas teraju da budemo spremni na najgore moguće scenarije", rekao je portparol Kremlja Dmitri Peskov novinarima prošle nedelje.

Šta su lažni profili i kako da ih uočimo

Džejms Klejton je BBC reporter koji pokriva tehnologiju i Severnu Ameriku iz San Francuska. Pratite ga na Tviteru @jamesclayton5.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.17.2021)