Радосављевић: Ребалансом буџета повећава се задуживање за још 2,5 милијарди евра

Професор ФЕФА факултета у Београду Горан Радосављевић рекао је данас да је ребалансом буџета Србије за 2021. годину предвиђено додатно задуживање државе од 2,5 милијарди евра, што ће, уз средства потребна за финансирање досадашњег дефицита, повећати задужење на четири до четири и по милијарде евра.

Радосављевић је агенцији Бета казао да ће дефицит у државној каси са три одсто порасти на око седам до осам одсто, што јавне финансије може да доведе у зону ризика.

"У буџету за ову годину био је предвиђен дефицит од око 180 милијарди динара, а због најављених повећаних издатака за помоћ привреди и грађанима биће повећан на преко 500 милијарди динара, што ствара мањак у државној каси од око седам-осам одсто", рекао је Радосављевић.

Додао је да је у 2021. години предвиђен раст бруто домаћег производа (БДП) шест одсто, али да ће бити "велики изазов да се достигне та стопа".

Укупни јавни дуг ће са новим задужењем од око четири милијарде евра, према његовим речима, бити повећан на преко 30 милијарди евра или близу 70 одсто БДП-а, што доводи јавне финансије Србије "у ризик".

Радосављевић је рекао да подржава мере помоћи државе привреди које су прошле године биле неселективне, али да су ове године оне биле мало боље усмерене на секторе који су најугроженији због пандемије.

"У 2020. години у виду помоћи привреди и грађанима дато је шест милијарди евра да би се спречио пад БДП од једну милијарду евра. То је изузетно неефикасна помоћ", рекао је Радосављевић.

Да је финансијска подршка привреди и грађанима у 2020. години, према његовим речима, била селективнија сачувао би се део новца у буџету за ову годину.

Радосављевић је рекао да је прошле године свим пунолетним грађанима из популистичких разлога подељено око 600 милиона евра, а ове ће бити исплаћено око 350 милиона евра, не рачунајући помоћ пензионерима.

Оценио је да се повећањем капиталних инвестиција повећава раст БДП-а, али да у кризним временима та улагања треба усмерити тамо где брже доносе ефекте.

Он је упозорио да ће новим задужењем јави дуг прећи 30 милијарди евра, што ће бити највеће, историјско задужење и да се од 2009. године убрзава динамика раста јавног дуга.

"Пад од један-два одсто БДП-а у кризи може да доведе Србију у ризик од дужничке кризе", рекао је Радосављевић и додао да Србија спада у земље са лошијом структуром БДП-а, заснованом пре свега на секторима са ниском додатом вредношћу.

Истакао је да треба бити обазрив јер Србија тим темпом иде полако ка високом нивоу јавног дуга, а да, када јавни дуг, на пример, пређе 100 одсто БДП-а, међународне финансијске институције могу да престану да дају позајмице, па зато новац из буџета треба рационално трошити.

Тај новац, како је додао Радосављевић, треба усмерити ка најугроженијима и тамо где ће ефекат на раст економске активности бити најбржи.

(Бета, 15.04.2021)