Маске
Данас 18.04.2021 | Пише: Иван Џидић
Мене ова пандемија вирусом ковид 19 често подсјети на онај виц, који завршава изјавом оца студента кемије, који на покушаје примјене рецепта за прављење злата, син му отворена срца оставио, а гледе крокодила – знало је проћи и по десет година да и заборавим да та животиња постоји, а ево сад ми не излази из главе.
Чини се да је тако некако и са маскама. Или са короном. Све је једно. Не сјећам се кад сам задњи пут помислио на војни рок, на маскембал, машкаре итсл. О мимикрији да и не причам. Посебице о маскирању праве природе код људи, оно кад вас навуку причом уз коју им из уста теку мед и млијеко, или не мијењањем чехре, каква је да је, иза које ко зна шта се крије – нека мука или поквареност, грубијанство или доброта или шта ли свашта нешто. На све ово наговара ме
