Русија, Украјина и Крим: Москва повлачи трупе из пограничне области
Руска војска је добила наређење да се врати у базе после вишенедељних тензија на истоку Украјине, што је Кијев поздравио.
Неколико недеља пошто су руске трупе почеле да се гомилају у близини границе са Украјином, руски министар одбране Сергеј Шојгу наредио је јединицама да се повуку у базу.
Европска унија процењује да се у пограничној области, као и на Криму, који је Русија анектирала 2014. године, налази више од 10.000 руских војника.
Шојгу је са Крима поручио да ће се јединице које су биле на војној вежби вратити у базу.
Циљ да се изврши „брза провера&qуот; постигнут је, додао је.
- Да ли Русија спрема напад на Украјину
- Руска војска у близини граница са Украјином - аларм за НАТО
- Звецкање оружјем и помињање Сребренице: Расту напетости између Русије и Украјине
Украјински председник Володимир Зеленски, који је претходно позвао руског председника Владимира Путина да се сретну у зони сукоба, поздравио је ову одлуку да се „смање&qуот; тензије на граници.
хттпс://твиттер.цом/ЗеленскииУа/статус/1385235227212136449?с=20
„Трупе су демонстрирале способност и спремност да обезбеде одбрану земље&qуот;, рекао је руски министар одбране, додајући да је наложио командантима јединица 58. и 41. бригаде као и неколико ваздушнодесантних дивизија да почну да се враћају у „сталне базе&qуот; у петак и да се та операција заврши до 1. маја.
Председник Зеленски наложио је груписање трупа прошле недеље заједно са европским лидерима. Званичници НАТО-а такође су упозорили на тамошња збивања и најавили самит у јуну где ће Русија бити једна од главних тема.
Премда је Русија изјавом о војним вежбама одбацила наводе да гомила трупе, као одговор на „претеће &qуот; акције НАТО-а најавила је да планира формирање кордона у деловима Црног мора који би спречили улазак страним бродовима.
Украјина страхује да би то утицало на њихове луке.
Шта Русија ради?
Анализа Стива Розенберга
ББЦ дописник из Москве
Русија све време говори да није у питању ништа више од војних вежби.
Али Москва зна врло добро да ће померање трупа ка Украјини и по анексираном Криму многе учинити врло нервозним: у Украјини, Европи и Америци.
И у томе је поента.
Могуће да је Москва добро користила гомилање трупа да пошаље сигнал Кијеву, Бриселу и посебно Вашингтону да је Русија сила са којом треба рачунати.
Амерички председник Џо Бајден приметио је то. Прошле недеље је у телефонском разговору председнику Путину предложио самит. Истина, увео им је и нове санкције због руског „малигног утицаја&qуот;. Али у Русији то није примљено посебно значјано.
Смањење тензија, ипак, не значи крај тензија. Руски министар одбране јасно је рекао да ће „Русија предузимати мере као одговор на претње НАТО-а&qуот;.
На пример, Москва планира да блокира делове Црног мора за долазак страних бродова на шест месеци.
У обраћању нацији у среду, председник Путин је упозорио Запад да „не пређе црвену линију&qуот;.
Сукоби на истоку Украјине почели су 2014, пошто је Русија извршила анексију Крима.
Проруски побуњеници заузели су велика подручја Луганска и Доњецка, а последњих недеља било је бројних кршења прекида ватре на истоку земље.
Украјински војник убијен је у гранатирању у четвртак, које су украјинске снаге назвале намерним кршењем прекида ватре.
Од почетка сукоба страдало је око 14.000 људи.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.22.2021)
