Piše Dejan Žujović: Rasti, rasti moj zeleni bore

Dođu mi takvi dani. Kao ovaj, kišni i teški. Kada ne želim ništa da slušam do stare srpske muzike. Bez zurli i daira, bez sultana, Vučićevog Murata, velikog vojskovođe. Kada želim da se osećam kao stari Sorab. Čitaju ovo generalski unuci i prevrću očima. Nije fensi. Desničar. Nacionalista. Ma da li? Može li da se bude ponosni pripadnik ovoga naroda? Može. Da ne budeš ni kao levi, ni kao desni. Da budeš Srbin. Da ne mrziš nikoga. Ne napadaš nikoga. Da ne daš na