"Могао сам дане да проводим по кафићима, али ја сам хтео опанке, њиву и шталу" Лука се са 15 година вратио на село и одлучио да након очеве смрти сам брине о имању
Блиц 08.05.2021 | Владимир Лојаница
Још јутро честито не одмакне од зоре, магла се не дигне из долина, а сунце иза златиборских брда, кад ето голобрадог, тазе пунолетног младића са шајкачом на глави и вилама преко рамена.
Шпарта имањем који оте од корова. Поранио, није ни дошао овде да би ленствовао. Милина му, пуно срце, што је ту где су му корени и где му душа нађе мир. Оде да пусти кокоши, намири свиње и овце и опосли још понешто пре прве кафе и доручка. Касније ће се забавити другим пословима, јер на селу их поваздан има, треба постићи око стоке, ливаде, врта, огрева. Све сам са своје две руке, јер других мушких у породици нема. Притом не запоставити школске обавезе. Беше око
