Moj zlatiborski rođak je ipak prodao stoku
Politika 13.05.2021
Jednog lepog letnjeg dana, pre dve godine, na moje uobičajeno kurtoazno pitanje upućeno rođaku: „Kako si, šta ima” dobih začuđujuće iskren i vrlo tačan odgovor, koji zlatiborski precizno i vrlo mudro, odgovori i na mnoga druga nepostavljena pitanja.
A on mi je kratko rekao „nisam dobro i neće mi nikad biti bolje”. Dodade „i ne očekujem, jer seljak je samo rođen da plaća porez, da ratuje i da se ceo vek muči”. Do duše prozbori tiho „malo je bilo bolje u Titovo vreme, ali to je samo davna prošlost”. Šta je to tada „mučilo” mog rođaka i kako ta lepša stvarnost i bolji život nisu još uvek stigli do zlatiborskog sela Tripkove, uprkos tome da nas decenijama ubeđuju da živimo u srećnom vremenu i još srećnijem
