Neposlušne stvari

Uvek imam utisak da to čine svojom voljom. Otkazuju mi poslušnost koju podrazumevam. Iskaču mi iz džepova, same ostaju tamo gde ne mogu da ih nađem, skrivaju se i beže od mene. (Nisam kriv ja koji ih zaboravljam.) Kao u pesmi Grigora Viteza, Neposlušne stvari, ne imponuju mi, ne povlađuju. Ne volim kad me podsećaju da nisu dužne da mi budu na usluzi. Susret dvoje na ulici: „Sad me ne prepoznajete bez maske“? Uz usiljen grohotan smeh. Sa Rolijem na Kaleniću.