Историја, комунизам и књижевност: Како је Солжењицин уздрмао темеље Совјетског савеза

Један дан Ивана Денисовича, класик писца Александра Солжењицина представља кратку, једноставно испричану причу о затворенику који покушава да преживи Гулаг - совјетски систем радних логора.

За многе књижевне критичаре ова књига представља једну од најзначанијих дела 20. века.

„Још је било мрачно, мада је са истока допирало зеленкасто светло.

Танак, издајнички ветар пузао је из истог правца.

Нема горег тренутка од оног када ујутро изађете на радну параду.

У мраку, на леденој хладноћи, гладног стомака, и цео дан испред вас. Изгубите моћ говора…&qуот;

• Како су Стаљин, Рузвелт и Черчил на Јалти преобликовали свет
• Није теорија завере: Тито, Хитлер и Стаљин били комшије
• Како је инвазија окончала Прашко пролеће 1968. године

У новембру 1962, једна прича потресла је Совјетски савез.

Александар Солжењицин описао је дан у животу затвореника радног логора, Ивана Денисовича Шукова.

Лик је био измишљен.

Али милиони су били попут њега - невини грађани који је, попут Солжењицина, режим Јосифа Стаљина послао у Гулаг.

Цензура и страх спречили су објављивање истине о логорима, али ова прича је ипак стигла до штампарије.

СССР више никада неће бити исти.

„Нисмо имали апсолутно никакве информације и он је почео да нам отвара очи&qуот;, сећа се писац и новинар Виталиј Коротич.

Живот у логорима био је нешто о чему „није било могуће ни размишљати&qуот;, каже он.

„Читао сам је поново више пута и једноставно сам размишљао о томе колико је храбар.

„Имали смо много писаца, али никада нисмо имали тако храброг&qуот;.

Управо је совјетски лидер Никита Хрушчов санкционисао објављивање Солжењициновог романа готово деценију после Стаљинове смрти.

Допуштање издавања књиге о Гулагу, сматрао је, помогло би разоткривању Стаљиновог култа личности.

Међутим, једна прича је покренула многе друге.

„Пошто је објављен, било је немогуће зауставити га&qуот;, подсећа Коротич.

„Одмах смо добили пуно илегалних публикација, а многи људи који су били у затвору почели су да се сећају како је било&qуот;.

„У то време није било рачунара и штампача - књиге су се штампале на дуванској хартији, то је био једини начин да се направи више копија&qуот;.

Совјетски Савез је уништен информацијама, само информацијама.

„А овај талас је кренуо од Солжењициновог дела.&qуот;

• „Безбожна утопија”: Како су се у Совјетском Савезу плакатима борили против религије
• Упознајте Лењина: Како је обликовао Тита и Југославију
• Источна Немачка 1989. - марш који је нокаутирао комунизам

Према наводима из његовог досијеа, Шуков је био у затвору због издају.

Признао је то током истраге - да, предао се како би издао земљу и вратио се из логора за ратне заробљенике да изврши задатак за немачку обавештајну службу.

Каква би могла бити мисија, ни сам Шуков, ни чогек који га је испитивао нису могли да замисле.

Тако је и писало - само „мисија&qуот;.

Момци из контраобавештајне службе су га претукли на мртво име.

Избор је био веома једноставан - не потписујте и идете у сандук, или потписујте и живите мало дуже…

Тврдокорни комунисти покушали су да врате „духа у боцу&qуот;.

Никита Хрушчов је свргнут, дестаљинизација заустављена, а 1974. године Солжењицин је ухапшен и протеран.

Али то није спасило Совјетски Савез.

• Како су Совјети освојили Британију на фудбалском терену
• Сојуз: Совјетски свемирски реликт који је опстао

Кад се СССР распао, постале су јасне све размере Стаљинових злочина.

На ободу Москве, Анатолиј Мордашев ми показује 13 масовних гробница које се простиру на око километар повришне.

Оно што се овде догодило на полигону Бутово држало се у тајности више од пола века.

Између августа 1937. и октобра 1938. године, Стаљинова тајна полиција је на ово место довела и погубила 20.760 затвореника.

Људима који живе у близини речено је да се ради о вежби пуцања.

Овде су убијени совјетски радници и сељаци, научници и спортисти, инжењери и канцеларијски службеници.

Проглашени су непријатељима народа.

И ово је било само једно од многих поља смрти широм СССП у Стаљиновој ери.

Мордашев ми каже да сада када Русија зна истину, никада не сме изгубити из вида шта се догодило.

• Комунистички манифест: Идеолошка лектира левичара
• Октобарска револуција - пуцањ са Ауроре који је променио свет
• Карл Маркс - капитални мислилац антикапиталистичке идеологије
• Лабинска република: Сто година од првог антифашистичког устанка у Европи

Па ипак, Русија је већ почела да заборавља.

Посећујем московску школу како бих разговарао са шеснаестогодишњацима.

Још на часу нису прошли лекције о Стаљину.

Књига Један дан Ивана Денисовича део је школског програма, али га је прочитало само троје од 21 ученика.

Па шта они знају о Стаљину?

„Не могу заиста да кажем да ли ми се свиђа или не, јер не знам много&qуот;, признаје један.

„У Стаљиново време људи су били сигурни да ће по завршетку универзитета наћи посао и моћи живети&qуот;, каже други.

„Али данас људи чак нису сигурни у то, не знају могу ли да раде или не.&qуот;

Трећи ученик ми каже:

„Сигуран сам да је Стаљин заиста желео да од СССР направи велику земљу која је имала снажан утицај на све.

Био је сјајна фигура. Али боја његове личности је некако мрачна.&qуот;

У разговору са студентима чини ми се да причамо о некој далекој историјској личности, одвојеној од садашњости многим вековима - о вођи попут Оливера Кромвела или Ивана Грозног.

Али Стаљин је умро пре непуних 60 година.

Према недавном истраживању, 48 одсто Руса данас верује да је Стаљин имао позитиван утицај на њихову земљу.

Само 22 одсто сматра да је негативан.

Солжењицинова удовица Наталија Дмитријевна криви лидере модерне Русије, Михаила Горбачова и Бориса Јељцина, јер нису успели да земљу суоче са прошлошћу.

„Нису извршили никакву дестаљинизацију&qуот;, каже ми она.

„На државном нивоу нико никада није прогласио комунизам злочиначким, или Стаљина тиранином који је ратовао са сопственим народом. Сада је касно за речи&qуот;, каже она.

Цела источна Европа по распаду Совјетског Савеза покушала је да заврши са комунистичким начином живота, у Пољској, Немачкој, свуда, подсећа Коротич.

„Али не овде. Нирнберг нам је био потребан, као у Немачкој. Али никада га нисмо имали.

Док не почнемо да разговарамо о проблему комунизма на нивоу који је Солжењицин започео пре 50 година, и даље ћемо живети у овој полусовјетској земљи која жели да буде део човечанства, али се плаши информација о сопственој историји &qуот;.

Погледајте видео о паду Берлинског зида

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.27.2021)