Лоша храна, контрацепција на силу и велика нада да ће бити боље
Данас 29.05.2021 | Пише: Александра Поповић
Живот жена са менталним инвалидитетом у резиденцијалним установама из угла садашње и бивше кориснице „Добро је мени у дому, само не могу да поднесем што је лоша храна и што када замолим да ми нешто учине – они неће, а кад њима треба, ја морам брзо да трчим и учиним им. Не дају ми да се дружим и спремам себи храну, ни да прошетам до села, а када они мени кажу да морам да чистим своју собу и бринем о цимеру, што ја не желим, ја то морам да послушам.“
Овако свој живот у резиденцијалној установи за особе са менталним инвалидитетом описује једна од корисница дома, која је желела да јој идентитет остане сакривен. А једине и најчешће њене молбе упућене неговатељима и социјалним радницима су – да јој омогуће да спреми сама себи нешто од хране, као и да се више дружи са другим корисницима дома. Ипак, како нам је рекла, и то јој је често ускраћено. – Буде ми тешко када ми не дају да имам друштво и сада ме не пуштају
