Loša hrana, kontracepcija na silu i velika nada da će biti bolje
Danas 29.05.2021 | Piše: Aleksandra Popović
Život žena sa mentalnim invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama iz ugla sadašnje i bivše korisnice „Dobro je meni u domu, samo ne mogu da podnesem što je loša hrana i što kada zamolim da mi nešto učine – oni neće, a kad njima treba, ja moram brzo da trčim i učinim im. Ne daju mi da se družim i spremam sebi hranu, ni da prošetam do sela, a kada oni meni kažu da moram da čistim svoju sobu i brinem o cimeru, što ja ne želim, ja to moram da poslušam.“
Ovako svoj život u rezidencijalnoj ustanovi za osobe sa mentalnim invaliditetom opisuje jedna od korisnica doma, koja je želela da joj identitet ostane sakriven. A jedine i najčešće njene molbe upućene negovateljima i socijalnim radnicima su – da joj omoguće da spremi sama sebi nešto od hrane, kao i da se više druži sa drugim korisnicima doma. Ipak, kako nam je rekla, i to joj je često uskraćeno. – Bude mi teško kada mi ne daju da imam društvo i sada me ne puštaju
