Аустралија и жене: И у 106. години плеше, снима филмове, пише и забрањује реч „стара“

Са 106 година, Ајлин Крамер делује продуктивније него икад.

Дневно пише причу из установе за негу старијих особа у Сиднеју, објављује књиге и пријавила се на најпрестижније аустралијско такмичење у сликарству.

После деценија живота у иностранству, Крамер се вратила у родни град Сиднеј у 99. години.

Од тада је сарађивала са уметницима да би створила неколико видео записа који приказују њен примарни таленат и животну страст - плес.

• Она фотографијом дочарава лепоту људи са друштвене маргине
• Учитељица која је оборила рекорд у успону на Еверест каже да „треба циљати високо”
• Перформанс у Србији од Марине Абрамовић до данас: Тело као почетак и крај

Крамер и даље плеше - изводи грациозне, драматичне покрете углавном горњим делом тела.

Последњих година радила је и као кореографкиња.

„Од повратка у Сиднеј била сам толико заузета - извела сам три велика плесна дела у НИДА [Националном институту за драмску уметност] и независним позориштима.

„Учествовала сам на два велика плесна фестивала у Аделаиди и Бризбејну, снимала сам филм, имала сам много мањих представа, написала три књиге, а данас имам слободан дан у разговору с вама!&qуот;, каже из свог дома.

Нешто што је често питају је одакле потиче сва њена енергија - и да ли постоји тајна плеса у старости.

Њен одговор је да из је речника избацила речи „стари&qуот; и „старост&qуот;.

Упозорава ме да сам их касније користио у нашем ћаскању.

„Кажем: нисам стара, већ сам дуго овде и научила сам неколико ствари успут.

„Не осећам како људи кажу да би требало да се осећаш кад остариш. Мој став према стварању ствари идентичан је оном када сам била дете.&qуот;

Инспирисана домом

Последњих година, Крамер је финансирала, кореографисала и извела неколико плесних дела која вуку корене из њеног живота.

Била је на пола пута стварања новог плесног спота када јој је закључавање услед пандемије корона вируса у Сиднеју привремено променило планове.

Али не задуго.

„Нисам могла да изађем на локацију видео снимања, па сам уместо тога написала књигу&qуот;, каже она, смејући се.

„То је прича о томе како смо снимили филм&qуот;.

Локација филма је посебна за Ајлин Крамер.

Одвија се унутар џиновске смокве Моретон Беј у сиднејском предграђу.

Мирис гумених стабала, поглед на огромне смокве у заливу Моретон и звук птице кукабура на њима ствари су које су мамиле Крамер натраг у Сиднеј.

„Дрво је инспирисало моју кореографију&qуот;, каже она.

„Јесте ли га икада видели изблиза? Осећате се као да сте у уклетој палати из бајки. Вратило ме у детињство.&qуот;

Крамер приводи крају снимање, а онда следи монтажа и убацивање музичке подлоге.

У међувремену, као шеф сопствене издавачке куће Бејзик шејпс (Басиц Схапес), објавиће ауторску књигу о пројекту касније ове године.

Од уласка у стогодишњицу живота, објавила је и збирку кратких прича: Слонови и друге приче.

Закључавања током пандемије корона вируса нису је поколебала.

„Уопште нисам мислила на корону&qуот;, каже она.

„Нисам се осећала усамљено или ограничено - кад пишете, то је ваше друштво.&qуот;

Крамер је постала позната личност у предграђу Елизабет Беј, где и живи.

Пријатељи су јој приредили забаву испред куће за њен 106. рођендан у новембру.

„Била сам изненађена, одушевљена - и веома дирнута&qуот;, каже она.

Живописан живот

Позирала је раније као акт модел, а са 104 године постала је најстарији учесник свих времена - у најпрестижнијој аустралијској награди за сликарство - Награда Арчибалд (Тхе Арцхибалд Призе).

Тај креативни дух и несвакидашње понашање дефинисали су живот Ајлин Крамер.

Рођена у сиднејском Мосман Беју, Крамер се школовала за плесачице, а затим је десет година ишла на турнеје по Аустралији са балетом Боденвајсер.

Путовала је у Индију, а касније се настанила у Паризу, потом и у Њујорку - где је живела до 99. године.

Њена плесна каријера обухвата четири континента и један век и то јој је увек била прва љубав.

„Већину живота провела сам у друштву плесача и нисам била усамљена&qуот;, каже она.

„За разлику од мене, неки су се венчали и добили децу или су се вратили у Европу.

„Ја сам живела непободан живот плесачице.&qуот;

Живећи у Паризу већи део живота, Крамер каже да је једини начин да плаћа кирију био да буде уметнички модел.

„Било је помало опасно позирати, али знала сам купце и њихове манире&qуот;, каже она.

Голотиња није била „велика ствар&qуот;, јер је то била сврха уметности: часови цртања живота.

Дружила се са познатим париским уметницима и учила од њих.

Луј Армстронг је научио да игра твист у казину у Диепу, пре него што се преселила у Њујорк.

По повратку у Аустралију, била је задовољна што се неке ствари нису промениле - попут тога што су људи и даље јели рибу и чипс - и одушевила се другим стварима - попут већег препознавања абориџинске културе.

Најбољи савет који је икад добила био је од мадам Боденвајсер, оснивачице балета Боденвајсер, о привременим љубавним везама током плесних турнеја.

„Говорила је да жена на лицу места добије мушкарца - а не оне који пролазе&qуот;, каже она.

„Оставиле смо сломљена срца!&qуот;.

Данас њена сарадница Сју Хејли описује рад са Крамер као „доживљавање живе историје&qуот;.

„Она је опипљива веза са раним данима модерног плеса у Аустралији - а за мене, као кореографа, ово је злато!&qуот;, каже Хејли, почасна сарадница на уметничком факултету Универзитета у Мелбурну.

„Она иде кроз живот са елеганцијом и креативним гуштом.

„Потпуно све држи под контролом и стално прави нешто ново.&qуот;

Крамер каже да је „никада није занимало да буде болесна као што су неки&qуот;, додајући: „Не пијем никакве таблете осим неких витамина које су ми препоручили лекари.&qуот;

Наш разговор је прекинуло куцање на вратима - био је то позив за вакцинацију против корона вируса.

„Страх ме је!&qуот;, каже она.

„Али спречиће да се разболим.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.31.2021)