Топлотни полицијски удар

Ништа није толико сувишно као важан говор. Склоп несувислих мисаоних творби потребан је само говорнику, који се ипак обраћа себи, уверен да ће макар у некој реченици пронаћи смисао. Беседника не слуша нико, знајући да тај преврће увек исте ствари, аплауз који му се упућује само је условни рефлекс светине. Али ипак, и у том послу има мајстора који остављају слушаоце у статусу искрене збланутости и неверице не знајући како да окончају авантуру са својим непоузданим