Toplotni policijski udar

Ništa nije toliko suvišno kao važan govor. Sklop nesuvislih misaonih tvorbi potreban je samo govorniku, koji se ipak obraća sebi, uveren da će makar u nekoj rečenici pronaći smisao. Besednika ne sluša niko, znajući da taj prevrće uvek iste stvari, aplauz koji mu se upućuje samo je uslovni refleks svetine. Ali ipak, i u tom poslu ima majstora koji ostavljaju slušaoce u statusu iskrene zblanutosti i neverice ne znajući kako da okončaju avanturu sa svojim nepouzdanim