Жена на ивици нервног слома: Импровизација

Љубичасто, жуто, наранџасто у низу. Ја немам, ја морам да одем по њега на пијацу лаганим ходом, где је сваки корак сличан, ако не и исти. Ногу пред ногу, са покојим мимоилажењем баре или распаднутог парадајза који парадира на бетону као доказни материјал. Онда купујем поврће, сељаци ми помажу да га сместим у цегер са натписом каквог филмског фестивала или издавачке куће. Знам да већина воли да кува суботом комплекснија јела, јер су људи коначно дуже код куће,