Nikad građanin drugog reda

Ništa ne bih menjao, mada je to put kojim retko ko ide. Put posut žarom i trnjem, put na samoj ivici litice psihičke izdržljivosti, put upornosti, strpljenja, nade. Svakako zvuči neverovatno, ali da nisam išao tim putem, danas ne bih bio ovo što jesam niti bih bio ovde gde jesam. Imao sam i imam pred sobom cilj do kog želim da stignem. Zato se, prolazeći kroz žar i trnje nisam ni opekao ni povredio. Ja ne znam kakav je osećaj kad čovek sam pređe ulicu, ne znam