Србија и јулски протести - годину дана касније: „Физички сам се опоравио од батина, али нисам сигуран да ли ћу моћи психички"

Годину дана од антивладиних протеста у Београду ниједна од кривичних пријава за случајеве наводне полицијске бруталности није одмакла даље од предистражног поступка.

Милош Милосављевић је 7. јула прошле године задобио посекотине по глави и телу.

„Очекујем макар одговор од институција - иако им не верујем, не одустајем од тога и наде да ће људи који су ме тукли бити идентификована&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Београдски центар за људска права саопштио је да је у претходних годину дана поднето 35 кривичних пријава тужилаштвима у Београду и Новом Саду против 70 непознатих припадника Министарства унутрашњих послова (МУП) који су тукли демонстранте.

„Епилог ни у једном случају не постоји, сви поступци се налазе у предистражном поступку, осим у једном у Новом Саду (када су полицајци наводно претукли дете)&qуот;, рекла је Соња Тошковић, извршна директора БГ Центра на представљању извештаја „Истраге случајева полицијског злостављања на јулским грађанским протестима 2020.&qуот;

ББЦ новинари покушали су да добију из Министарства унутрашњих послова Србије и Првог основног јавног тужилаштву у Београду, али одговори на наша питања нису стигли до тренутка објављивања текста.

• Србија, протести и полиција: Кратак преглед прекомерне употребе силе
• Дезинформације о протестима у Србији, манипулације и теорије на друштвеним мрежама
• Протести у Београду: „Није ово због нових мера - то је кап која је прелила чашу, али не може да се живи овако&qуот;

Директор полиције Владимир Ребић изјавио је 10. јула 2020. да је током прва три дана протеста 130 полицајаца затражило помоћ лекара због задобијених повреда, али да је укупан број повређених припадника Министарства унутрашњих послова послова и већи.

Све до фебруара ове године случајеве наводне полицијске бруталности истраживао је Сектор унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова, а тужилаштво је тек седам месеци после протеста узело прве изјаве жртава полицијског насиља, наводе из БГ Центра за људска права.

Протести у Србији прошлог лета почели су 7. јула, после најаве надлежних да постоји могућност поновног увођења полицијског часа у склопу борбе против ширења корона вируса.

Трајали су неколико ноћи, а обележили су их бројни сукоби демонстраната са полицијом.

Маснице пролазе, сећања тешко

Милош Милосављевић из Београда кренуо је 7. јула на протест испред Народне скупштине у Београду, а неколико сати касније завршио је у полицијској станици са повредама главе.

„Пребијен сам на улици, на 200 метара од Скупштине и увучен унутра првог дана протеста.

„Транспортовала су ме непознати људи у цивилној одећи, терали су нас да клечимо и малтретирали су нас&qуот;, каже он.

Како каже, добијао је ударце пендрецима и цокулама од полицајаца, због чега је му је глава била завијена у чалму неколико недеља после тога.

Ипак, физички бол му није пао најтеже.

„Физички сам се опоравио од повреда, али психички - не знам.

„Нисам сигуран колико сви можемо да се опоравимо од тога&qуот;, каже Милосављевић.

Он истиче да је суђење било сутрадан „у рекордном року&qуот;, док на жалбе које је потом поднео још увек чека одговор.

„Ко зна, кажу да време лечи све, а посебно њихове случајеве које не желе да процесуирају&qуот;, каже Милосављевић.

Шта пише у извештају Београдског центра за људска права?

Најмање 150 полицајаца у униформи и цивилу прекорачило овлашћења током протеста, а број жртава полицијског насиља је бар 50, наводи се у извештају.

Само тројица полицијских службеника, обухваћених једном кривичном пријавом, процесуирани су због сумње да су извршили кривично дело насилничког понашања приликом обарања с бицикла и злостављања дечака у Новом Саду, додаје се.

Тај поступак се води у Основном јавном тужилаштву у Зрењанину, полицајци су саслушани крајем априла ове године, девет месеци после инцидента, а један од њих је суспендован, кажу из Центра за људска права у Београду.

Владица Илић, један од аутора извештаја, тврди да се Сектор унутрашње контроле (СУК) понашао пасивно према кривичним пријавама, а да забрињава што је СУК све пријаве достављао полицији, чији су припадници наведени као извршиоци.

„Изјаве полицајаца биле су идентичне, чак су могле да се виде и исте штампарске и граматичке грешке у њима&qуот;, тврди Владица Илић, координатор програма за кривично право.

Новинари ББЦ на српском нису успели да добију више информација о томе из Министарства унутрашњих послова.

„Подигао сам новинарску легитимацију, а полицајац ме је ударио и по легитимацији и по глави&qуот;

Извештавање са јулских протеста прошле године био је изазов и за новинаре.

Жикица Стевановић, новинар агенције Бета, каже да је на својој кожи осетио полицијско насиље и, како тврди, припадници МУП-а нису много бирали када су кренули да употребљавају силу.

Стевановић тврди да је на видном месту носио новинарску акредитацију и показао ју је полицајцима у кордону, недалеко од парламента, када је почео да извештава са другог дана протеста 8. јула.

Упркос томе, касније је искусио нешто слично што и Милош Милосављевић.

„Тукли су и ситне девојке и новинаре, није било ту неке дискриминације.

„Имао сам неколико посекотина по глави, једну на два центиметра од ока, и једно двадесетак по телу&qуот;, објашњава он.

Покушао је да објасни полицајцима да је новианр, каже.

„Подигао сам новинарску легитимацију, па ме је ударио и по легитимацији и по глави&qуот;, присећа се Милосављевић.

Душан Труфуновић-Милешић, студент Факултета политичких наука у Београду, каже да је друго дана протеста изашао на улицу због „нелегитимних избора и нарушавања слобода грађана увођењем полицијског часа&qуот;.

„Добио сам пендрек у слепоочницу, затим су ме ударали пендреком по леђима и шутирали су ме&qуот;, прича он.

Проблеми су настали када је полиција бацила сузавам, додаје.

„Побегао сам у кафић и тамо сам успео да се рехабилитујем, једва сам дисао, сузиле су ми очи и повраћао сам због сузавца&qуот;, додаје овај студент.

Иако га је сутрадан прегледао судски вештак и документовао повреде, Труфуновић-Милешић и даље није добио позив из Првог основног тужилаштва у Београду како би дао изјаву.

• Шта се заиста десило са полицијским псима на протесту у Београду
• Протести у Србији и корона вирус: „Не плашим се заразе, а мислим да је важно да будемо овде”

Шта даље?

Тужилаштво је у марту ове године наложило писарници да један од предмета држи у архиви до проналаска непознатог учиниоца кривичног дела, а најкасније до наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења - до 9. јула 2026. године, наводи се у извештају.

Лука Михајловић из Београдског центра за људска права сматра да то говори да „тужилаштво не жели више да се бави овим питањем и да им је намера да предмет застари&qуот;.

Данило Ћурчић, програм координатор у А 11 иницијативи за економска и социјална права, каже да су сви они који траже правду и одговоре на питања о полицијској репресији током јулских протеста 2020. године ударили у „зид ћутања&qуот;.

„Очекујемо једно велико ништа од тужилаштва - оно ће утврдити да се ништа не може утврдити&qуот;, каже он.

Ипак, Ђурчић додаје да активисти и жртве које су претрпеле насиље неће одустати и покушаће да дођу до решења пред међународним институцијама.

Средином јула 2020, организације цивилног друштва окупљене у Платформи организација за сарадњу са механизмима Уједињених нација за људска права обратиле су се хитним апелом Специјалном известиоцу за тортуру, наводи се у извештају.

Од њега су тражили да утиче на надлежне у Србији како би спровели делотворне истраге у свим случајевима полицијске бруталности према демонстрантима, додаје се.

„Волео бих да овде у Србији дође до епилога, а не да идемо до Стразбура&qуот;, закључио је студент Душан Труфуновић-Милешић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.07.2021)