Piše Maja Uzelac: Sreća, to je cimanje

Sporadična lajfkouč poezija Šta je to s tom srećom Zašto ljudi nisu srećni Zašto ljudi pate Zašto su u agoniji Zašto ne znaju gde su u stvari Ah pa da Sreća je teška Sreća, to je cimanje Treba se na glavu postaviti za sreću Treba sistem stvoriti Treba probati Stvari koje nikad u životu nisi Za sreću Za patnju Patnja je laka To je dvojka, prelazna iz života Umeti doći do dna sebe Kakav već jesi I tu trunuti Sporo i u dozama Sebe sažaljevati I ne voleti Jer nisi umeo