Словенија и животна средина: Како су се Словенци на референдуму борили за воду

Чекање у редовима на гласачким местима одавно је ретко виђена слика у Словенији, али је референдум о Закону о води био тај који је ову земљу - узбуркао.

„Када у воду бациш нешто мало, одмах се види да је вода примила сигнал, да се догодила разлика - настали су неки таласи.

„А када бациш нешто на камен, не деси се ништа - власти су камен, па људи траже начин да том камену нешто покажу, али камен остаје камен&qуот;, сликовито објашњава Урош Мацерл чија је организација „Еко круг&qуот; део „Покрета за пијаћу воду&qуот; који чине сродне организације супротстављене овом закону.

На референдумско изјашњавање изашло је 46 одсто бирачког тела, од чега је 86,7 одсто гласало против закона који је предложила конзервативна влада Јанеза Јанше.

• Зашто Словенци протестују на бициклима
• Корона вирус и нестабилне владе у региону
• Како су Словенци заличили на Италијане

Због тако убедљивог пораза, опозиционе странке већ траже одлазак премијера.

„Мислим да је референдум показатељ промена, али с друге стране и њиховог одсуства.

„Јанша иначе и није био убедљиви изборни победник, а ни кад је преузимао власт није имао велику подршку - и овај референдум је то показао.

„Излазност је резултат растућег незадовољства људи који су и онако против Јанше&qуот;, каже уредник листа Финанце Петер Франкл.

Странка Јанеза Јанше била је појединачно најјача на изборима 2018. године, али је он на власт дошао тек у пролеће 2020, пошто се распала претходна владајућа већина.

Убедљив пораз на референдуму дошао је само неколико дана пошто је Словенија преузела шестомесешно председавање Европском унијом.

А управо је влада Јанеза Јанше била на мети критика европских парламентараца како због владавине права, тако и због оптужби да гуши слободу медија.

На дан када је Словенија преуузела председавање ЕУ, испред Европског парламента у Србији десетак демонстраната је истакло транспарент на енглеском језику: „Заштитите владавину права у Словенији&qуот;.

За и против Закона

Влада Јанеза Јанше тврдила је да изменама Закона о води жели да прибави више средстава за одбрану од поплава, пооштри правила за градњу, очува реке и језера.

„Други циљ је да искључиво зграде за јавну употребу могу да се граде близу воде, и то под стриктним условима&qуот;, рекао је пре референдума агенцији Ројтерс министар животне средине и просторног планирања Андреј Визјак.

Активисти су имали две примедбе - на процедуру доношења измењеног закона, као и на његов садржај.

„Ако бисмо ми прихватили овакав начин доношења закона, прихватили бисмо разграђивање демократске државе.

„То не би било први пут да се у јавној расправи представи један нови закон, а онда, кад се јавна расправа заврши, на гласање дође сасвим други текст који нико није видео&qуот;, каже Урош Мацерл.

Он каже да су примедбе на садржај биле усмерене на два члана закона за која каже да су се накнадно појавила у предлогу.

„Један је дозвољавао градњу фабрика који раде са опасним хемијским материјама на водозаштићеним подручјима - једна несрећа такве фабрике затровала би много воде и људи.

„Другим чланом би била дозвољена градња објеката за јавну употребу у приобалном појасу - али иако су они говорили о бициклистичким и шетним стазама, такви објекти могу бити и хотели, ресторани, шопинг центри.&qуот;

• Усвојене измене Закона о водама у Србији, позив Вучићу да не потпише акт
• Зашто су воде Србије загађене и како да их заштитимо
• Загађење Дрине - види се и из свемира

Промене правила биле су неприхватљиве и за опозиционе странке које су се укључиле у кампању против закона.

„Закон је фаворизовао интересе приватних инвеститора, ограничавао би приступ водама, а угрозио би и квалитет вода.

„Тврдимо да би овакав закон био против права на воду које је уписано у Устав Словеније&qуот;, каже Нева Грашич из Социјалдемократа, опозиционе странке коју од недавно предводи Тања Фајон, уједно и посредница у дијалогу власти и опозиције у Србији.

На наводе власти да су у кампањи обмањивали бираче тврдњама који и не постоје у самом закону, она каже да референдумски резултат много говори.

„Министар за животну средину и премијер потценили су вољу и знање људи.

„Јасно је да су многи млади људи били део ове кампање, да су гласали више него икад пре - унуци су убеђивали своје баке и деке да изађу на гласање и ја то не бих потцењивала.&qуот;

• Који су највећи еколошки проблеми Балкана
• Нови еколошки протест у Београду - „без воде нема слободе&qуот;
• Зашто су борци за опстанак река Србије спремни да жртвују и сопствену слободу

За и против политике

Фронт који се ујединио против законског предлога владајуће већине нису предводиле политичке странке већ једанаест организација које су створиле савез „Покрет за пијаћу воду&qуот;.

„Невладине организације су и пре референдума рекле да тема воде није страначка тема и да ми немамо леве и десне воде.

„Знали смо да ће политика покушати да свађа људе, али смо људима објашњавали да нема простора за свађу јер ће то искористити лош капитал да дође до наших обала&qуот;, каже Урош Мацерл из организације „Еко круг&qуот;.

Он додаје да је рецепт за успех подразумевао сарадњу, али не и заједнички рад са опозиционим странкама.

„Опозиционе странке су нама помогле, али смо ми позвали све људе и све странке да се боре - писали смо иста писма странкама и власти и опозиције.

„Али ми нисмо дозвољавали да опозиционе странке улазе у наш штаб и да радимо заједно - ми смо радили сами, а они су радили њихов део посла да тај закон не заживи.&qуот;

Представница опозиције Нева Грашич каже да су странке имале улогу у организацији сакупљања више од 52 хиљаде потписа за покретање референдума.

„Цивилно друштво води протесте у Словенији заједно са синдикатима, младим активистима.

„Политичке партије учествују у овим протестима, али нисмо у првим редовима - то је глас народа против владајуће коалиције која нема подршку друштва.&qуот;

Ипак, дубоке поделе на бар две политичке струје оптерећују друштво у Словенији.

„Зелене теме и природа су нешто што нас све повезује, а те теме су изнад политичких подела на леве и десне.

„Ми јесмо политички подељени, али ово је нешто што нас је ујединило - и десни бирачи странке Јанеза Јанше и његовог коалиционог партнера гласали су против овог закона.

„Ипак, нисам сигурна да ли нас ово може зближити на политичком нивоу&qуот;, каже она.

Због свега тога, уредник листа Финанце каже да ствари неће бити нимало лакше.

„Словенија је увек и била подељено друштво, а сада је све то само додатно продубљено&qуот;, закључује Петер Франкл.

• Може ли сарадња на Балкану да очисти реке
• Како је српски олимпијац чистио Дивчибаре од смећа

За и против Јанше

Невладине организације биле су јасне - њихов протест био је усмерен на спорни закон.

„Наша порука је да ово није борба против владе већ за воду и природу која припада свим Словенцима.

„Било која влада да је ово урадила, ми бисмо наступили против ње&qуот;, каже Урош Мацерл.

Социјалдемократкиња Нева Грашич каже да је за опозицију овакав референдумски резултат уједно и сигнал како да делује у будућности.

„Никад нисам видела толико људи који стрпљиво чекају ред да гласају - била је то борба за јавно добро, природне ресурсе, али и као борба против популистичке десне владе Јанеза Јанше.

„То је била прва шанса грађанима да покажу свој став о власти и они су рекли шта мисле о заштити воде, а на нама је да радимо да и даље радимо на заштити демократије у Словенији.&qуот;

Премијер Јанша одговорио им је чим су резултати гласања били објављени.

На Твитер профилу, реторски је упитао пратиоце да ли знају неку леву владу која је одступила кад је изгубила референдум, захвалио се свима који су гласали и поручио - „без драме&qуот;.

хттпс://твиттер.цом/ЈЈансаСДС/статус/1414300070124695560

И ту се политичка прича вратила на контроверзну фигуру Јанеза Јанше, лидера Словеначке демократске странке (СДС) који је на место премијера дошао у јеку корона кризе јер претходна коалициона влада левих странака није могла да се договори око кључних тема.

„Феномен Јанша је у многочему последица дефицита интелекта и вођства на левој страни - да левица има потенцијал вођства, Јанша не би имао прилику да преузме власт.

„Већи проблем од Јанше у Словенији је интелектуална импотенција леве струје&qуот;, каже уредник Финанцеа Петер Франкл.

Он каже да је Словенија у сталној изборној кампањи, иако се тек приближава 2022. година, термин редовних парламентарних избора.

„Мислим да Словенију на јесен чекају још већи протести.

„Није Словенцима тешко да протестују, напротив, посебно кад је Јанша у питању - лако је протестовати и за и против њега.&qуот;

У сличном тону, опозиција већ најављује да разматра покретање питања поверења влади у парламенту и борбу за ванредне изборе, а на улицама словеначких градова се сваког петка и даље протестује против Јанше.

Ипак, изборног, Словенци би на гласање могли још једном - референдумски.

Опозиционе Социјалдемократе наводе да су се са синдикатима и цивилним друштвом договориле да пред грађане изнесу владин предлог закона о Демографском фонду, као питању будућности младих генерација.

Погледајте видео о момки који је бацио 4.000 флаша у реку

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.16.2021)