Суша у Србији нанела већу штету малинама од града

Председник Асоцијације произвођача малина и купина у Србији Добривоје Радовић рекао је данас да ће ове године род малина бити највише око 30.000 тона што је око 30 одсто од просечног рода од око 82.000 тона, а да је суша више уништила род и стабло од града.

"Ове године у Србији можемо очекивати максимално око 30.000 тона малина што је око трећину просечног приноса у Србији", рекао је Радовић за Бету.

Додао је да је у ивањичком крају и на југу Србије суша са тропским температурама од 35 до 40 степени трајала 20 дана и да се плод малине сушио, па је од тога већа штета него од невремена и града који је падао у више наврата.

Радовић је рекао да је суша ослабила коренов систем и да су изданци остали неразвијени, па се штета на малињацима неће завршити ове године, већ ће се "провлачити" и наредних пет година.

"Ако желимо да узгајамо и извозимо малине као до сада малињаци се морају обновити јер се од садашњих не може очекивати већи принос", рекао је Радовић и додао да треба искористити субвенције државе за обнову малињака, садни материјал и ограду које износе и до 90 одсто инвестиције.

Члан Управног одбора Асоцијације произвођача малина и купина Зоран Стојановић рекао је да је купина ове године мање оштећена јер је била зелена у време суше и да произвођачи који су имали могућности да наводњавају готово да нису имали штете.

Стојановић је рекао да је цена купина које се продају у гајбама на велико од 100 до 120 динара и да је прихватљива, а да је екстра прва класа која се бере у посуде од по пола килограма од 250 до 270 динара, али да је таква берба скупа.

"Берба најквалитетније купине за луксузна паковања је спора јер се мора бирати здрава купина која не сме пустити сок и то се не исплати ни по таквој цени", рекао је Стојановић.

Додао је да је у неколико последњих година 70 одсто купине у Србији искрчено јер су произвођачи били незадовољни багателним ценама од 30-40 динара за килограм, као прошле године, тако да је од око 5.000-6.000 хектара засађеним купинама то воће данас опстало на око 1.500 хектара.

(Бета, 19.07.2021)