Криза демократије

Она је апатична, исцрпљена, амбивалентна, личи на пацијента са граничним поремећајем личности. Честа су колебања у расположењу која достижу амплитуду од дубоке депресије, до стања неподношљиве напетости. У фронталном судару са изазовима сурове реалности склони смо изненадним изливима беса, али и дубоког очајања, уз надреалну слику о себи као изабраном народу месијанске посебности или патолошке несигурности и параноидне сумње у сопствену вредност. Као и код