Pesnički dijalozi sa smrću

Dok je svet prepun opasnosti i nesigurnosti, čovek je sveden na izdvojeno i opsednuto Ja. To Ja je čitav njegov dostupni svet, sve ono što misli i ono što veruje, ono što zna i ono što sluti, ono što ga spasava i ono od čega strepi. Ja su, naravno, i drugi, mnoštveni i sasvim raznoliki, bliski i daleki, srodni i otuđeni. Strah i nemir, koji se gnezde u skoro svakoj Tontićevoj pesmi u knjizi Opsada moga Ja, produbljuju se u pesničkim dijalozima sa smrću“, zabeležio