Divoselo, gde srpsko groblje guta šuma
RTS 09.09.2021
Trideset godina pošto sam kao tinejdžerka, u izbegličkoj koloni, proterana odatle, u Divoselo sam krenula sa željom da zapalim sveću na babinom i dedinom grobu. Bila sam svesna da će mi biti teško, ali ono što sam zatekla, prevazišlo je sve crne slutnje.
Tačno tri decenije traje moja izbeglička priča koja je počela na Veliku Gospojinu 1991. godine. Nisam slutila, dok sam tog juna proslavljala 17. rođendan, da će to biti poslednji put da u svom stanu gasim svećice na torti, da mi poklone donose drugarice iz škole i da se radujem, onako iskreno, kako to mogu samo devojke u tim godinama. Trideset godina kasnije, malo zbog "ozbiljnih" 47 leta, a mnogo više zbog svega što se u međuvremenu izdešavalo, na život gledam
