Два писма – права ствар

Ми немамо своје посебно писмо, ни ћириличко ни латиничко. То је само мало дотерано, али се не може говорити о посебном писму као, рецимо код Кинеза или Јапанаца. Значи, идентитет је само у детаљима који су настали са Вуком. Исто тако стоји са односом хрватског и латинице. Ми, Срби, можемо бити поносни што имамо оба писма, а не као, рецимо, Бугари који имају само ћирилицу. Довољна је следећа компарација: Моје презиме, рецимо, има девет слова ћирилицом и латиницом