Миленијалци: Да ли су заиста „најбаксузнија“ генерација

Они су прва генерација која је од раног узраста живела са личним рачунарима, паметним телефонима, интернетом и глобалним протоком информација.

Имали су од себе висока очекивања: са више година образовања у односу на родитеље и друштвено разноликијим саставом, миленијалци (људи рођени између 1981. и 1996. године) сањали су о већем просперитету и глобалном утицају од многих претходних генерација.

Међутим, међународне анкете показују да су миленијалци у стварности склонији да буду у дуговима него њихови преци и да им, у просеку, треба дуже да напусте родитељски дом или постигну традиционалне прагове у животима одраслих, као што је куповина имовине или аутомобила.

Овај несклад између очекивања и реалности учинио је миленијалце метом мимова и погрдних коментара на друштвеним мрежама због њиховог наводног „неуспеха&qуот;, „лењости&qуот; и веће зависности од родитеља.

Да све буде горе, они сада добијају презриве погледе и од генерације З, оне која их је наследила, која за миленијалце каже да им генерално изазива „трансфер непријатности&qуот;.

Шта је, дакле, пошло наопако по миленијалце - и да ли су они заиста оманули?

• Шта раде млади у Србији док чекају стабилан посао
• Да ли су миленијалци стварно нарциси
• Стигла је нова генерација - зумери: Ко су они, зашто су важни и како утичу на данашњи свет

„Неправедно оптужени&qуот;

Одговор многих истраживача је, пре и изнад свега, да кривица није на овој генерацији.

„Миленијалци су одрасли у првим данима паметних телефона и опште повезаности&qуот;, каже за ББЦ Џејсон Дорси, председник Центра за генерацијску кинетизам (компанија која истражује глобалне навике миленијалаца и генерације З).

„Дакле, некако су се нашли у право време на правом месту да добију сјајне идеје о сопственој улози у свету.&qуот;

„Њихови родитељи су им говорили да ће бити успешни, имали су много бољи приступ образовању, за разлику од претходних генерација, и постојао је велики осећај повезаности и утицајности.&qуот;

Погледајте видео: Криза одрастања

„Најбаксузнија генерација у историји&qуот;

Али Дорси тврди да су миленијалци морали да се суоче са великим препрекама, као што је рецесија која је уследила после финансијске кризе од 2008. до 2009. године и скорије пандемија Ковида-19.

„На много начина, миленијалци су били у положају да постану веома успешни, али су се сударили са неком врстом рецесије, масовним отпуштањима, инфлацијом, смањењем плата и повећаним трошковима живота&qуот;, додаје Дорси.

Аргумент овог стручњака поткрепљују статистички подаци.

У чланку Вашингтон поста из јуна 2020. године за миленијалце је наведено да су „најбаксузнија генерација у америчкој историји&qуот;.

„Узевши у обзир актуелну кризу (пандемија Ковида-19), миленијалац је, у просеку, доживео спорији привредни раст од уласка на тржиште рада него било која друга генерација у историји земље&qуот;, писало је у чланку.

„Миленијалци ће носити економске ожиљке овога до краја живота, у облику ниже плате, нижег просперитета и одложених прагова као што је стицање имовине.&qуот;

Обележја сваке генерације

Наравно, свака генерација суочава се са властитим изазовима и оним што Дорси назива „тренуцима који је дефинишу&qуот; - догађајима који обележавају генерацију тако да то утиче на њихове страхове, образовне и животне изборе, вредности и перцепцију будућности.

„Тиха&qуот; генерација (рођена између 1928. и 1945. године), на пример, била је значајно обележена Другим светским ратом.

Беби бумери (1946-64) доживели су глобалне догађаје као што су Вијетнамски рат и одлазак човека на Месец.

Генерација икс (1965-1980), која је дошла касније, доживела је окончање Хладног рата и ширење ХИВ-а.

Генерација З (људи рођени између 1997. и 2012. године), заузврат, свакако ће се наћи под великим утицајем искуства са Ковидом-19.

На читаве генерације могу да утичу и догађаји локалних размера, као што су природне катастрофе, епидемије или трауматични политички догађаји.

Шта, дакле, одваја миленијалце од осталих?

Кључне тачке, каже Џејсон Дорси, јесу значајан раст трошкова живота (посебно у образовању и, у многим градовима широм света, становању) и све јачи глобални домет догађаја који можда не би имали толико велики утицај на све нас да не живимо у толико повезаном свету.

„До доласка генерације З, миленијалци су били најсличнија генерација (међу собом) на свету&qуот;, тврди он.

„Да ли то значи да су људи исти? Не. Али значи да има много сличности у начину на који размишљају о комуникацији, забави, култури и учешћу у политици.&qуот;

„Привреде су много више повезане, баш као и банкарски системи и ланци добављача. А ако погледамо радна места, многи од великих послодаваца су мултинационални.&qуот;

„Генерација има осећај међусобне повезаности који није постојао раније&qуот;, додаје овај специјалиста.

Дорси додаје да су миленијалци хиперсвесни глобалних догађаја због протока информација и међусобне повезаности, који су локализоване догађаје претворили у глобалне.

„Не говорим о догађајима као што су светски ратови, већ о идеји да банкарска криза у једној земљи може да има велики последице по друге и да се рашири светом.&qуот;

„То је веома значајно.&qуот;

Погледајте видео: Зашто многи млади Американци напуштају градове

„Економија дељења&qуот; и несигурност запослења

Као шлаг на торту, миленијалци се суочавају још и са наглашенијом несигурношћу запослења него генерално гледано генерација њихових родитеља.

Фискална прилагођавања, флексибилизација радничких односа, конкурентност на тржишту рада и напредак економије дељења само су неке од околности које чине да миленијалци имају професионални живот који је некад флексибилнији и отворенији за креативност - али понекад и неизвеснији и непоузданији.

„Миленијалци су постали одрасле особе са веома другачијим односом на релацији запослени-послодавац него претходна генерација&qуот;, објашњава Дорси.

„Наша анкета показује да они нису очекивали да раде у једној компанији читавог живота или да читавог живота имају истог послодавца.&qуот;

Стручњак објашњава да је то довело до осећаја узбуђења и слободе - до идеје да „могу да будем творац властите каријере&qуот;.

Али то има и лошу страну.

„Послодавци можда не нуде исте повластице, као што је здравствено осигурање.

„Одговорност се на крају пребацује са послодавца на миленијалца&qуот;, тврди Дорси.

„Немам одговоре, али постоје иновације која имају добре и лоше стране, а негативне диспропорционално утичу на једну генерацију више него на другу&qуот;, додаје он.

Препреке су те које чине да се миленијалци осећају незадовољно, сматра Дорси.

„Они су били шокирани овим изазовима који су их натерали да одложе многе ствари: одложили су каријеру, брак, децу, куповину куће, штедњу за пензију.&qуот;

„Миленијалци су почели да осећају као да су многи циљеви или циљеви које су сами себи зацртали потиснути.

„А чак и најсрећнији међу њима који су наставили да раде и напредују имали су осећај да много тога ради против њих&qуот;, додаје он.

„Може се чак рећи да ова генерација, због елемената који су били ван њихове контроле, осећају да су ствари више ван њиховог домашаја него код претходних генерација.&qуот;

• Генерација З: Самоуки у дигиталном свету
• Како је ТикТок променио свет 2020.
• Да ли је пандемија преокренула „одлив мозгова&qуот; из Србије

Предности миленијалаца

Али није све тако црно по миленијалце.

Далеко од тога, заправо.

Истраживање је показало да су они отворенији према диверзитету и да су свеснији утицаја потрошачких навика од претходних генерација.

На пример, ово је прва генерација која је предузела нешто против родног јаза у платама и неравноправности у запошљавању.

Мада стручњаци као што је Дорси верују да је вероватно да ће дубље промене бити препуштене генерацији З.

Миленијалци такође изузетно вреднују предузетништво - у просеку, више него њихови родитељи или деда и бака.

„Била је то прва генерација која је предузетнике доживела као нешто чему се стреми или као менторе.

„У другим генерацијама, стремило се директорима великих компанија, шефовима влада или носиоцима неких других улога&qуот;, објашњава Дорси.

„Али миленијалци су одрасли у време кад је интернет на пиједестал уздигао предузетника&qуот;, објашњава Дорси.

„Уз то, миленијалци могу да оснују фирме на интернету много јефтиније.

„Међутим, видели смо да су многи миленијалци отворили фирме паралелно са другим пословима (као допуна приходима).&qуот;

Дорси је у истраживању такође видео све већи број старијих миленијалаца како преиспитују избор звања и траже нове правце за властите каријере - нешто што многи њихови родитељи у тим годинама уопште не би узимали у разматрање.

„Један део тога је животни стадијум: и многи миленијалци који су разочарани у свој професионални пут размишљају о другим опцијама за други део каријере&qуот;, каже Дорси.

„Други део је због пандемије, која је многе миленијалце натерала да се дубоко замисле над тим шта им је важно и како проводе време.&qуот;

Свеукупно гледано, каже Дорси, он и његове колеге истраживачи генерација су „веома оптимистични кад су у питању миленијалци&qуот;.

„Миленијалци имају сјајне вештине, релативно су млади и могу да извуку корист из економског опоравка који буде уследио у наредних неколико година, какав год он био&qуот;, каже он.

„Они имају много времена пред собом да донесу одлуке и пронађу себи циљ у животу.&qуот;

„С једне стране, миленијалци нису имали среће, али с друге стране, још имају времена да преокрену све у сопствену корист&qуот;, додаје Дорси.

Стручњак истиче и да у многим земљама миленијалци представљају највећи део тренутне активне радне снаге и највећу генерацију на управљачким позицијама.

Поделе међу генерацијама, од „тихе&qуот; до З

Можда генерацијске номенклатуре звуче као виц, али за истраживаче ове поделе су веома важне.

„Оне су алатка за анализирање промена у ставовима током времена&qуот;, пише Мајкл Мимоч, председник Пјуа, водећег америчког института за истраживања.

„Ови пресеци су начин да боље разумемо колико различита формативна искуства (као што су глобални догађаји и технолошке, економске и друштвене промене) утичу на животни циклус и старење да би обликовали доживљај света код људи.&qуот;

Миленијалци су код Пјуа дефинисани као они рођени између 1981. и 1996. године.

У случају Центра за генерацијски кинетизам Џејсона Дорсија, овај интервал је благо другачији: између 1977. и 1995. године.

Дорси објашњава да, више од саме почетне године, генерацију одређује „њихов првобитни контакт са технологијом, да ли су живели у урбаној или приградској средини и ниво прихода и образовања њихових родитеља&qуот;, зато што би то могло да одреди да ли су се „први пут срели са технологијом раније или касније&qуот;.

„Али окончали смо миленијалску генерацију 1995. године због терористичког напада на Америку 11. септембра, који су били веома важни у многим деловима света.

„А они који су рођени после 1995. године не сећају се 11. септембра&qуот;, објашњава он.

Можда ће вас занимати и видео: Тинејџерка јури сан - да буде популарна на интернету

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.22.2021)