Нинине мустре: Сунце и облаци

У тој учесталој активност и, почињем да примећујем како се стално обраћам Сунцу, тражећи од њега да се појави, да изађе, да провири, молећи га да не залази, да се не скрива и постајем свесна колико је то бесмислено, јер није Сунце то које се скрива, него га ја не видим од облака који га заклањају. Постајем тако свесна и других прилика у којима тражим решење на погрешној страни. Сунце сија, па сија. Оно је увек ту, спремно да својим зрацима безрезервно даје