Корона вирус и вакцине: Ако их богате земље ускоро не поклоне, пропашће више од 240 милиона доза

Кад глобални лидери дају велика обећања да ће донирати вакцине, зашто онда и даље задржавају вишкове?

BBC News 29.09.2021

Амерички председник Џозеф Бајден је домаћин самита о Ковиду-19 у среду, на ком планира да затражи од светских лидера да вакцинишу 70 одсто светског становништва до септембра следеће године.

Али истраживања показују да богате земље и даље чувају вишкове вакцина, од којих би добар део ускоро могао да буде бачен, док неке земље нису вакцинисале ни два одсто властитог становништва.

Улазећи у авион за Иран овог лета, Бахар је била узбуђена што ће видети оца први пут после четири године.

Она није имала појма да ће корона вирус погодити земљу - и њену породицу - у погубном другом таласу.

Прво је то била породична пријатељица, која се припремала за венчање сина кад се разболела.

Умрла је убрзо после тога.

Потом је то био ујак њеног оца, а потом постарија тетка.

Бахар је била очајна од бриге за баку која је примила само једну дозу вакцине и још је чекала на другу.

Бахар има 20 година и живи у САД, где је била вакцинисана још у априлу.

Иако је знала да је донекле заштићена, провела је последње дане путовања затворена у очевој кући бринући се кога ће вирус напасти следећег.

Мало чланова њене породице било је вакцинисано у земљи у којој су залихе веома ниске.

Убрзо пошто се вратила у САД, открила је да јој је отац болестан.

Била је предалеко и паралисана од страха.

„То вам је као кривица преживелог&qуот;, каже она.

„Отишла сам из Ирана нетакнута, потпуно здрава зато што сам примила две дозе Фајзерове вакцине.&qуот;

Њен отац се опоравио, али многи старији рођаци нису.

„Осећала сам се прилично кривом свесна тога.&qуот;

Ова неравнотежа у залихама вакцине чини сурову статистику.

Мало више од половине света тек треба да добије прву дозу вакцине против Ковида-19.

Према Хјуман рајтс вочу, 75 одсто вакцина против Ковида отишло је на 10 земаља.

Обавештајна јединица Економиста израчунала је да је половина свих вакцина направљених до сада отишла на 15 одсто светског становништва - најбогатије земље света које дају 100 пута више доза својим грађанима него најсиромашније.

Србија и вакцине

Масовна вакцинација у Србији почела је у јануару 2021.

До краја септембра, у Србији је једну дозу добило 3.022.000 људи, ревакцинисано је 2.884.000, а трећом дозом имунизовано је више од 502.000.

Од тог броја, ревакцинисано је више од 9.300 страних држављана са боравком у Србији и 141.000 странаца који немају боравак.

Према јавно доступним подацима и на основу изјава званичника, Србија је до почетка лета „пријатељима у региону&qуот; поклонила нешто више од 102.000 доза вакцина.

Поред тога, такође као поклон, у Чешку је послато око 100.000 доза.

До марта ове године, Србија је наручила скоро 15 милиона доза, рекао је председник државе Александар Вучић.

У Србији је у јуну почела производња руске Спутњик вакцине, а у септембру је кренула изградња фабрике кинеског Синофарм цепива, одакле би прве дозе требало да изађу у априлу 2022.

Поред Спутњика и Синофарма, у Србији су доступне и вакцине Фајзер и АстраЗенека.

Погледајте видео: Доктор из Француске баца вакцине приотив корона вируса

У јуну су чланице Г7 - Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе - обећале да ће донирати милијарду доза вакцина сиромашним земљама током наредне године.

„Кад сам то видела, само сам се насмејала&qуот;, рекла је Агата Демара, водећа ауторка скорашњег извештаја о глобалним залихама вакцина при Обавештајној јединици Економиста и бивша дипломаткиња.

„Виђала сам то често. Знате да се то никад неће десити.&qуот;

Велика Британија се обавезала на 100 милиона доза из тог обећања, а до сада је донирала једва девет милиона.

Амерички председник Бајден је обећао 580 милиона, од којих су САД до сада испоручиле 140 милиона.

А блок Европске уније обећао је 250 милиона доза до краја године - до сада је послао око осам одсто од тога.

Као и многе земље са средњим примањима, Иран је купио вакцине од Ковакса, глобалног програма који подржава СЗО ради слања доза тамо где су најпотребније.

Ковакс откупљује а потом препродаје вакцине по нижим ценама земљама са средњим примањима, а донира их сиромашним.

Али Ковакс се суочио са великим проблемом у добављању.

Планирао је да дистрибуира две милијарде доза 2021. године, са већином из погона у Индији, али кад је други талас инфекција жестоко погодио Индију у мају, влада је издала забрану на извоз.

Од тада се Ковакс ослањао на дозе које су донирале богате земље.

А залихе пристижу споро - неке од земаља које их чекају тек треба да вакцинишу два одсто свог становништва.

„Тренутно се дозе деле у малим количинама, у кратком року, и са краћим роком трајање од идеалног - што чини велики логистички напор да се оне расподеле и испоруче земљама које ће умети да их искористе&qуот;, каже Аурелија Нгујен, главна директорка Коваксовог погона.

То није проблем глобалних испорука.

Богате земље гомилају вишкове вакцина, према Ерфинитију, компанији за научну анализу која истражује глобалне залихе.

Погледајте видео: Како вакцинисати седам милијарди људи

Произвођачи вакцина сада праве 1,5 милијарду доза сваког месеца, а до краја године ће произвести 11 милијарди доза.

„Они производе огромне количине доза.

„Производња је изузетно нарасла у последња три или четири месеца&qуот;, каже доктор Мет Линли, главни истраживач Ерфинитија.

Богате земље света могле би да имају 1,2 милијарде доза које им нису потребне - чак и ако почну да дају треће бустер дозе.

Петина ових - 241 милион доза - могло би да пропадне ако ускоро не буду дониране.

Врло је вероватно да сиромашније земље неће моћи да прихвате вакцине сем уколико не буду имале најмање два месеца до истека рока трајања.

„Не мислим нужно да се ради о томе да су богате земље биле похлепне, више се ради о томе да нису знале које вакцине ће функционисати&qуот;, каже доктор Линли. „И зато су морале да купује неколико њих.&qуот;

Најновијим истраживањем, Ерфинити се нада да ће показати владама да постоје здраве залихе вакцина и да не морају да чувају вишкове.

Уместо тога могу да донирају оно што им тренутно не треба и да буду сигурне да ће још доза бити произведено наредних месеци.

„Не желе да буду ухваћене неспремне&qуот;, каже Агата Демара.

„А ту је и домаћи политички притисак, зато што би део гласачког тела вероватно био веома несрећан да види да се вакцине донирају, ако међу људима влада осећање да су оне и даље потребне код куће.&qуот;

Британска влада каже да нема нагомилане залихе вакцина и да је склопила споразум са Аустралијом да подели четири милиона доза које ће бити враћене из аустралијских властитих следовања крајем године.

„Набавка и испорука вакцина пажљиво су вођене у Великој Британији да би се омогућило свима који могу да их приме да буду вакцинисани што је пре могуће&qуот;, каже портпарол Министарства здравља и социјалне неге.

Аурелија Нгујен из Ковакса каже да не морају само владе да делају.

„Морају и произвођачи да испуне јавне обавезе према Коваксу и да им ми будемо приоритет у односу на билатералне споразуме са земљама које већ имају довољно доза.&qуот;

„Ако глобални произвођачи вакцина сада производе 1,5 милијарди доза сваког месеца, питање које морате да поставите је - зашто толико мало њих стиже до сиромашних земаља?

„Тамо где су Коваксове потребе највеће, владе треба да замене места у реду за чекање како бисмо могли да добијемо дозе које смо наручили раније.&qуот;

За Бахар и њену породицу, ове дозе нису само бројке, већ прави животи, пријатељи и породице.

Сваких неколико дана, она чује неку нову причу о некоме ко је умро.

Кад су њени пријатељи са универзитета рекли да не желе да се вакцинишу, раније би се расправљала са њима, али не може то више да ради, јер се сувише узруја.

„Покушавам да пређем преко тога, али је заиста тешко гледати како људи не користе привилегију коју имају.&qуот;

Погледајте видео: Да ли би ово могло да убрза вакцинацију?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.29.2021)