Гистро приче: Нећу још дуго бити овде

Зелени венац крајем септембра. Радни дан, касно поподне. Продавница мешовите робе. Чекам у реду крај касе. Испред мене стоји деда. Иако има маску на лицу, види се да је јако стар, једва се држи на ногама. У руци му је хлеб и неки намаз. Испред њега човек са гомилом ствари у корпи. Када је спазио деду иза себе, уступио му је првенство пролаза. Деда му је рекао: „Хвала, али не журим ја нигде. Имам 92 године, сине. Нећу још дуго бити овде. У овим мојим годинама је