Gistro priče: Neću još dugo biti ovde

Zeleni venac krajem septembra. Radni dan, kasno popodne. Prodavnica mešovite robe. Čekam u redu kraj kase. Ispred mene stoji deda. Iako ima masku na licu, vidi se da je jako star, jedva se drži na nogama. U ruci mu je hleb i neki namaz. Ispred njega čovek sa gomilom stvari u korpi. Kada je spazio dedu iza sebe, ustupio mu je prvenstvo prolaza. Deda mu je rekao: „Hvala, ali ne žurim ja nigde. Imam 92 godine, sine. Neću još dugo biti ovde. U ovim mojim godinama je