Toma Zdravković ipak ostaje sam

„Pesnik je u svojoj biti usamljen. Bez usamljenosti nema pesnika i jednako:ne postoji pesnik koji se ne oseća usamljenim. Niko kao pesnik ne oseća i ne boji se prolaznosti kratkih perioda u kojima nema samoće. Nema slave, ni popularnosti koje to mogu otkloniti, čak, neretko, dodatno doprinose samoći. Neko se sa time izbori za života. Odrekne se samoće, pronađe sreću, smisao, sunce, odrekne se pesništva. To po pravilu želi i sneva svaki od nas. „Do vraga svi