Priča o Redžu Haliloviću, obešenom paši i osedeloj crnoj mački
RTS 04.10.2021
Redžo, pradjed moj, osećao je u životu veliki uticaj istorije, ali je jednom nehotično i sam ostvario uticaj na istoriju. Bijaše jednom natovario hrastova stabla na zapregu koju mu je vukao konj, i krenuo u čaršiju da zaradi. Tamo, na drumu, neki ljudi sretoše Redža i upitaše ga koliko traži za drva. Redžo reče pristojnu cijenu, a ovi se nisu bunili niti cenkali. Od tih drva napravili su vješala, a čim se vješala podignu - lako se nađe i konopac.
Moj pradjed Redžo je rođen, kao posmrče, nešto poslije 1863. godine. Znamo to preko njegovog prijatelja. Dobro pamtim čovjeka po imenu Bahtijar Košuta, rođak moj je to bio, uzimao me na krilo. Taj čovjek bio je prijatelj mog pradjeda Redža kome je druga žena bila iz porodice Košuta. Kada me djed Ahmet vodio kod starog Bahtijara, na posetke, slušao sam šta pričaju i čemu se čude. Bahtijar je rodom iz sela Crnča, odakle su sve Košute, a živio je u Hotkovu. Umro je
