Боровић: Бесмислица да судски процеси око кредита прете пословању банака

Председник Одбора за привреду и финансије Градског одбора Народне странке Београд Борислав Боровић изјавио је данас да је бесмислена тврдња да судски процеси око кредита могу угрозити пословање банака.

Боровић је казао да би све што банке и њихови "дрвени адвокати" наводе у ризике могло да има смисла да је "реч о зајмовима које би банке давале грађанима, а не о кредитима који се пласирају", саопштила Народна странка.

"На страну што су оваква поступања банака довела само до дестабилизације милиона породица у Србији, крајње је време да се широј јавности предочи суштина начина пласирања кредита и укаже који су то наводни ризици банака на које се оне позивају код ових судских спорова, не улазећи у арбитрирање исхода тих спорова", казао је Боровић.

Он је додао да банке никада, или у ретким изузецима, грађанима дају зајмове, већ да дају кредите као својим депонентима.

У новом броју Макроекономских анализа и трендова (МАТ) који издају Привредна комора Србије и Економски институт у Београду упозорено је да би судски спорови које грађани воде са банкама око кредита могли угрозити стабилност банкарског сектора.

Наводи се да би ефекти судских одлука у вези са накнадама и трошковима обраде кредита банкарском сектору донели губитке који би могли да доведу до стечаја појединих банака.

Из кабинета гувернерке Народне банке Србије (НБС) Јоргованке Табаковић такође долазе тумачења тих судских спорова са сличним упозорењима о потенцијалној дестабилизацији банкарског сектора.

Боровић је истакао да "оно што познаје Закон о облигационим односима, не познају или неће да познају НБС и банке, а најмање о томе, нажалост, знају грађани као корисници кредита".

Према његовим речима, битна разлика између зајмова и кредита јесте да када банка даје зајам она је посредник између новца штедиша или средстава из инодугова пословних банака са једне стране, и оних којима је тај новац потребан са друге стране.

Додао је да је разлика између каматних стопа њихова зарада.

"Реч је о новцу који је већ у оптицају", наводи Боровић.

Како је навео, у случају зајма, вредност пословне имовине банака се не мења већ се ликвидна средства на рачуну претварају у потраживања по основу датих зајмова.

"Сав ризик је на банци, он је реалан и не може се потпуно елиминисати, а покрива се разним средствима обезбеђења да би се тај ризик смањио", истакао је.

Боровић је казао да су кредити заправо рачуноводствене операције банака преко компјутера, где "ни из чега" стварају своја потраживања по основу пласираних кредита са једне стране, и обавезе клијената по основу добијених средства са друге стране.

"Приликом давања кредита банке заправо емитују новац који до тада није постојао у финансијском систему преко секундарне, а суштински преко примарне емисије новца коју им је НБС омогућила", наводи Боровић.

Он додаје да када банке дају кредите, увећава се вредност њихове билансне суме или пословне имовине.

"Какав је онда ризик за средства која су се пласирала 'ни из чега - екс нихило' на који нас упозоравају банке и њихови спонзори? Одговор је - никакав", тврди Боровић.

Он наводи да је из угла банака, реч једино о ризику смањења енормног профита банкарског сектора, а не о било каквом губитку који би их наводно довео у стечај.

"Зато је ординарна бесмислица да би им пресуде око накнада и трошкова обраде кредита могле угрозити пословање и отерати их у стечај, јер приходи које банке остварују пласирањем кредита по разним основама далеко превазилазе исказане каматне стопе, што би требало у ствари да буде зарада банке", навео је Боровић у писаној изјави.   //

(Бета, 16.10.2021)