Уз очево узглавље
Политика 21.10.2021
Пупчана врпца која ме спаја са завичајем – никада није прекинута. На породичном имању изградио сам нову кућу и обновио газдинство, нисам продао ни педаљ скромне земље коју је мој деда оставио мом оцу –а он преписао мени. Чак сам нешто земље и купио, и у односу на моје претке све сам многоструко унапредио… И што је најважније – увек сам био ту…Баш као и овог септембра
Некада се у ово време у мом завичају брало грожђе и цедило слатко вино. Из дужности и нужде, и ове јесени сам се осведочио, да нема више ни бербе, ни клапарања муљача, ни зујања пчела око шећерних гроздова, ни радости, ни песме, ни винограда – јер су их сељаци покрчили или запустили. Више од месец дана провео сам на селу јер је старина од мог оца у својих деведесет лета, све до почетка октобра био на клацкалици живота и смрти. Бдио сам поред његовог кревета и
