Uz očevo uzglavlje
Politika 21.10.2021
Pupčana vrpca koja me spaja sa zavičajem – nikada nije prekinuta. Na porodičnom imanju izgradio sam novu kuću i obnovio gazdinstvo, nisam prodao ni pedalj skromne zemlje koju je moj deda ostavio mom ocu –a on prepisao meni. Čak sam nešto zemlje i kupio, i u odnosu na moje pretke sve sam mnogostruko unapredio… I što je najvažnije – uvek sam bio tu…Baš kao i ovog septembra
Nekada se u ovo vreme u mom zavičaju bralo grožđe i cedilo slatko vino. Iz dužnosti i nužde, i ove jeseni sam se osvedočio, da nema više ni berbe, ni klaparanja muljača, ni zujanja pčela oko šećernih grozdova, ni radosti, ni pesme, ni vinograda – jer su ih seljaci pokrčili ili zapustili. Više od mesec dana proveo sam na selu jer je starina od mog oca u svojih devedeset leta, sve do početka oktobra bio na klackalici života i smrti. Bdio sam pored njegovog kreveta i
